Криза није угасила лизинг

Иако су послови лизинг кућа у Србији у 2009. били мањи за две трећине него у претходној, те финансијске институције нису на коленима. Штавише, врло су ликвидне, а проблем им је управо где да пласирају вишак средстава који је настао због недостатка реинвестирања. Ануитети редовних платиша стижу, а нових клијената који куцају на њихова врата, због кризе, нема. А и када би закуцали, питање је колико њих би добило зелено светло због финансијских показатеља на које је рецесија бацила сенку.

Бојан Баша, председник Управног одбора Асоцијације лизинг компанија Србије и директор „С лизинга”, потврђује да је број закључених уговора у 2009. години смањен за око 65 одсто. То показују, за сада, доступни подаци за прва три квартала, а према стању у привреди која је главни клијент лизинг кућа, нема назнака да би се те бројке у последњем кварталу могле изменити. За девет месеци преко лизинг уговора пласирано је 200 милиона евра, а годину дана раније у истом периоду – 650 милиона евра. Иначе, 2008. година је за лизинг куће, с пласманом од преко 900 милиона евра, била рекордна. Од 2003. године на тај начин привреда и грађани задужили су се преко преко три милијарде евра. Лизинг се развијао врло брзо, а стопа раста је била, у неким годинама, и два пута већа него у банкарском сектору.

Проблем наплате потраживања који је рак-рана привреде Србије одражава се и на отплату лизинг рата.

– Код правних лица сваки пети уговор је у доцњи преко три месеца, а они чине 90 одсто свих лизинг задужења. У односу на јануар, када је код правних лица у доцњи било 14 одсто уговора, сада их је 22 одсто. Код физичких лица која су се задужила на овај начин сваки десети уговор је у доцњи преко три месеца. И овде има пораста лоших дужника са осам одсто у јануару на садашњих десет одсто. Јесте да је то скок за четвртину, али је број тих уговора ипак мањи – каже Баша.

Од укупног броја лизинг уговора (више од 50.000, колико их је закључено у последње три, четири године) раскинуто је мање од три одсто (око 1.500). Криза у отплати обично настаје у другој години, а због немогућности отплате враћају се аутомобили, опрема, камиони, пољопривредна механизација.

Другим речима, од сто продатих аутомобила – три се врате. Тај проценат лизинг куће не доживљавају као забрињавајући.

– Клијенту који касни с отплатом излази се у сусрет на разне начине све док је процена да постоје реални основи да се он раздужи. Начини могу бити разни, све до тога да он нађе или му се помогне да нађе друго лице које ће уместо њега наставити с отплатом. Такво решење је најбоље за све – каже Баша додајући да ће излазак из кризе бити изазов за лизинг компаније. По његовој оцени у 2010. години лизинг тржиште ће зависити од тога колико се привреда буде опоравила и тражње за инвестицијама јер је лизинг од тога директно зависан.

Иначе, лизинг компаније су од државних институција затражиле измене прописа ради лакшег пословања. Тражи се укидање минималног рока за лизинг уговоре који се сада не могу закључити на период мањи од две године, као и омогућавање финансирања некретнина на лизинг. То би могао да буде начин да се пласира тренутни вишак ликвидних средстава, а било би добро и за раст тражње на тржишту и упосленост грађевинских капацитета. Предлог је и да инвестиције на лизинг које сада немају право на порески одбитак то убудуће добију.

Драган Лончар, члан управе „Хипо Алпе-Адрија лизинга”, која је с учешћем од 37 одсто лидер на овом тржишту, каже да код нас постоје одређене предрасуде о пословању лизинг компанија.

– Лизинг индустрија је осетила последице кризе, али ништа више од осталих. У медијима се појављују текстови о одузетим возилима, о кризи у пословању, међутим враћање возила и опреме је саставни део нашег пословања. Свуда у свету компаније које се баве овим послом имају свој лагер враћених возила и опреме и то је сасвим нормална појава. С обзиром на то да до 2009. године велики број лизинг компанија није имао у поседу враћена возила и опрему, појава понуде таквих возила створила је утисак да је то сигуран знак да су лизинг компаније у проблемима. Ситуација је сасвим другачија. Стање на лизинг тржишту Србије је стабилно и у под контролом. Лизинг производи имају и своје место и огроман потенцијал на тржишту и могу бити један од производа који ће и у кризним временима подржати привреду – каже Лончар.