Те сузе биле су О.К.

Како то овде већ иде и бива, Сања Нинковић је, стекавши диплому Балетске школе  "Лујо Давичо”, свој први посао потражила на уобичајеној адреси  Народно позориште. И, добила га је, а ускоро и прва сола. Поред осталог, била је "главна” и у  "Ко то тамо пева”, балету најгледанијем, она је и Коштана у  "Нечистој крви”,  а ове године играла је у оба комада у целовечерњем плесном пакету "Интервал/Вива ла вида!”  Тренутно је заокупљена радом у гостима”, играчким пројектом Битеф театра "Мириси цимета”, представом у којој је кореограф из Холандије Гај Вајцман највећи простор на сцени управо њој поверио.

О својим првим корацима у игри Сања Нинковић је испричала:  Још у најранијем детињству заволела сам плес, али морало се дочекати доба да се стаса за балетску школу. У међувремену,  ја сам ту моју љубав за игру помало изгустирала и када ме је мајка, а било ми је девет година, уписала у школу "Лујо Давичо” отишла сам тамо, првога дана, плачући. Срећом, љубав се та брзо вратила и кроз цело даље школовање ја никад више нисам ни посумњала у то да ли желим да постанем балерина”.

И постала је  и не само то, већ и студент енглеског на Филолошком факултету. На жалост, каже, никад довољно времена да се и томе мало више посвети.