Пошаст 21. века или завера фармацеута

Више од 11.500 жртава у свету досадашњи је данак вирусу H1N1, изазивачу новог грипа, болести која се муњевито проширила планетом и обележила 2009. годину.

Само у последњој недељи године која је иза нас забележено је више од хиљаду смртних случајева, нарочито у земљама централне и источне Европе, као и у Азији, где се вирус касније појавио, па је СЗО објавила да је пандемија доживела врх.

Било да је вирус H1N1 третиран као пошаст 21. века, било да је, као што су многи мислили, реч о завери фармацеутских компанија како би потрошиле лек намењен птичјем грипу, а затим и додатно зарадиле на експресно сачињеној вакцини, мора се признати: ни мање клице, ни веће загонетке.

Све је почело 2. априла 2009. када је потврђен први случај заразе тада непознатим вирусом у граду Ла Глорија у мексичкој држави Вера Круз. Оболео је четворогодишњи Едгар Енрике Хернандез.

За разлику од многих својих земљака у Мексику, (умрло је 120 људи на самом почетку епидемије) дечак се потпуно опоравио и данас се сматра „нултим пацијентом”. Клинички нови сој вируса потврђен је 24. априла, а вирус је прешао границу САД, али је почео да се шири и у Аргентини и Бразилу.

Епидемиолози воле да кажу да се Мексико „жртвовао” за цео свет јер је одлучно спровео драстичне мере: од 24. априла до 6. маја биле су затворене све школе, факултети, кафане, позоришта, биоскопи…

Држава је, практично, стала. У борбу са новим вирусом укључује се и СЗО: 29. априла подиже ниво пандемијског степена приправности на пети степен, а пандемија је званично проглашена 11. јуна. Оваква мера није коришћена пуних 40 година.

Свет почиње да следи препоруке најугледније медицинске светске установе: праве се акциони планови, купују антивирусни лекови, наручују вакцине…

Све је више неверних Тома сматрало да је смртну опасност од грипа надувала фармацеутска индустрија.

Дански новинари и часопис „Сајенс” холандског лекара Алберта Остерхауса чак су прозвали „доктор Грип“ тврдећи да преко медија намерно потпирује страх од пандемије, да би се продало више вакцина.

Тврдили су да је он у сукобу интереса, као истовремени експерт СЗО и консултант фармацеутских кућа. СЗО и сам др Остерхаус су то негирали.

(/slika2)Теорија завере или не, људи су умирали. Прва смртна жртва у Европи потврђена је 27. априла у Шпанији код младића који је боравио у Мексику.

Нови грип је стигао и до наших граница: у Србији је 24. јуна потврђен први оболели од вируса H1N1 – двадесетогодишњи младић, држављанин Црне Горе, који се дан раније, преко Франкфурта и Загреба, из Буенос Ајреса, где је гледао утакмицу Бока Јуниорса вратио у Београд. Било је лето и у Србију су у све већем броју стизали путници из Аустралије, Канаде, САД, а са њима и нови грип, али углавном су сви имали благе облике болести.

„Прегрмели” смо и Универзијаду, велику спортску манифестацију, од којих су епидемиолози стрепели да би могла да буде окидач за велики број оболелих. Забележено је укупно 12 оболелих. Следи музички фестивал Егзит са 68 оболелих и Сабор трубача у Гучи, на којем није забележе ни један оболели.

После ће управо манифестација у Гучи бити оптужена да се у њој „завртео” вирус новог грипа, јер је првих јесењих дана нагло почео да расте број оболелих у мањим местима, док су градови колико-толико били поштеђени.

Први смртни случај забележен је 20. октобра. Пацијенткиња Б. Ђ., четрдесетшестогодишња домаћица из околине Краљева умрла је после компликација грипа, а пресудно је било што није прихватила савет лекарке да остане у болници. Убрзано, вирус H1N1 узима данак углавном међу хроничним болесницима.

По подацима Националног института за јавно здравље „Др Милан Јовановић Батут” до последње недеље 2009. године у Србији је забележено 47 смртних случајева. Међу умрлима је највећи број особа које су имале неко хронично обољење, али је било и оних који су били потпуно здрави, попут педесетогодишњег мајора Војске Србије.

Први талас новог грипа Србију је погодио крајем октобра. Почео је да се шири међу школарцима, па је радна група Министарства здравља донела одлуку о продужењу јесењег школског распуста који је уместо четири трајао 11 дана.

Др Предраг Кон, шеф радне групе за сузбијање пандемије ову меру је назвао кључном у спречавању ширења болести. У јавности се све гласније постављало питање убрзаног наручивања вакцине.

Министар здравља Србије Томица Милосављевић је 11. новембра прогласио епидемију. Почетком новембра објављен је конкурс за набавку вакцине против новог грипа.

Тендер добија швајцарска фармацеутска кућа „Новартис”, са којом Републички завод за здравствено осигурање Србије 13. новембра потписује уговор о куповини три милиона доза вакцине „фосетрија”. Првих 140.000 доза стиже 29. новембра.

Просветне власти су још једном послушале епидемиологе и школарце 18. децембра послале на зимски распуст.

После провере у Националној агенцији за лекове, вакцинација је почела 17. децембра, а прву вакцину, пред камерама, примио је министар здравља.

Оливера Поповић