Обрачунаћемо се са крупном корупцијом

Обрачун са корупцијом биће први и најважнији задатак Специјалног тужилаштва за борбу против организованог криминала у 2010. години. Како најављује Миљко Радисављевић, специјални тужилац, у новој години треба очекивати покретање поступака из нове надлежности тог тужилаштва, а пре свих за најтежа дела корупције, у којима се помињу износи који прелазе и цифру од 200.000.000 динара.

– Реч је о кривичним делима чији су носиоци службена, лица која бира, именује или поставља Народна скупштина, влада, Високи савет судства или Државно веће тужилаца. Други приоритет остаје борба против илегалног промета наркотика – каже тужилац Радисављевић.

Недавно вам је Скупштина Србије поново дала поверење, бирајући вас још једном на функцију специјалног тужиоца за организовани криминал. Шта сматрате својим највећим успехом?

Сматрам да је највећи успех у раду Специјалног тужилаштва у 2010. години било покретање кривичног поступка против припадника организоване међународне криминалне групе од које је заплењена укупна количина од 2,7 тона кокаина, што је била не само једна од највећих заплена у овој години већ и светска вест.

МУП Србије ухапсио је више великих група осумњичених за трговину дрогом. Можете ли рећи да ли су тиме разбијени водећи кланови у продаји наркотика? Каква је сада ситуација, да ли има мање дроге на улицама?

Акција под шифром „Морава” спроведена је у сарадњи са редовним правосудним органима. Ухапшено је више особа али нико од њих није приведен истражном судији Посебног одељења нити су Специјалном тужилаштву поднете кривичне пријаве. Редовна тужилаштва нису нас информисала да се у покренутим кривичним поступцима дошло до података о постојању елемената организованог криминала. Мислим да на нашим улицама сада има мање дроге, али су то и даље недопустиво велике количине.

У којој је фази истрага против наших држављана ухапшених у Аргентини и Уругвају због продаје великих количина наркотика и како оцењујете сарадњу са америчким безбедносним службама?

Поводом заплене 2,2 тоне кокаина у Уругвају и око 500 килограма у Аргентини у овим земљама се води истрага против више држављана земаља са простора бивше Југославије. Један од њих, хрватски држављанин, Анастазије Мартинчић налази се у притвору у Уругвају. Он је власник брода „Мауи” на коме је пронађена ова огромна количина кокаина. Остале особе које се у поменутим земљама доводе у везу са пронађеним кокаином нису доступне њиховим полицијским и правосудним органима.

Поводом истог догађаја, по нашем захтеву истражни судија Посебног одељења донео је решења о спровођењу истраге против 17 особа. У притвору у Србији налази се осам особа док је једна у екстрадиционом притвору у Босни и Херцеговини.

Можете ли да саопштите податке о поступцима у вези са Законом о одузимању имовине стечене кривичним делом. Да ли постоје тешкоће у утврђивању власништва над имовином осуђених или оптужених, односно у праћењу трагова новца од криминала?

(/slika2)Специјално тужилаштво је у 2009. години било веома ангажовано на примени Закона о одузимању имовине проистекле из кривичног дела. Покренуто је више финансијских истрага којима је обухваћено, према последњим подацима, 205 особа. Најчешће су то исти људи против којих водимо и кривичне поступке али међу њима има и правних следбеника и трећих лица на која се води нелегално стечена имовина и то су по правилу блиски рођаци или чланови породица окривљених. Тачну вредност одузете имовине утврдиће Дирекција за управљање одузетом имовином, али сигурно је да је реч о више милиона евра. Предмет заплене су најчешће некретнине попут породичних кућа, станова, земљишта, возила, новца. Прошле недеље одржана су рочишта у Посебном одељењу поводом новог захтева Специјалног тужилаштва за привремено одузимање још четири породичне куће, четири стана у Београду, три возила марке BMW и „мерцедес” и више од пола милиона евра готовог новца. До сада смо у сарадњи са Јединицом за финансијске истраге, а посебно њеним одељењем за организовани криминал, успели да пронађемо знатну незаконито стечену имовину.

Да ли су покренуте финансијске истраге против особа против којих се воде кривични поступци, Станка Суботића, Сретена Јоцића, Богољуба Карића, Милована Бојића и других?

Тужилаштво у сваком предмету процењује да ли има основа за покретање финансијске истраге и да ли окривљени, њихови правни следбеници или трећа лица поседују имовину проистеклу из кривичног дела. Податке о особама против којих водимо финансијске истраге не можемо саопштити док су оне у току односно пре него што по одлуци суда дође до привременог или трајног одузимања имовине.

Подигнута је оптужница за убиство хрватског новинара Иве Пуканића, а у јавности се спекулише да мотиве и наручиоце треба тражити међу осумњиченима за шверц дувана, против којих је Пуканић требало да сведочи у Италији. Да ли је Специјално тужилаштво водило истрагу у овом правцу и да ли ће црногорски бизнисмен Ратко Кнежевић бити позван да сведочи?

Један од најјачих мотива за овај злочин на страни је оних особа које је Пуканић својим текстовима у „Националу” означио као носиоце великог шверца цигарета у Србији и другим земљама са простора бивше Југославије. Још неки подаци указују да могућег наручиоца треба тражити међу тим људима. На основу разговора који смо обавили са Ратком Кнежевићем произилази да он нема непосредних сазнања о убиству његовог пријатеља новинара Иве Пуканића. Међутим, он је изнео доста података о шверцу цигарета, организаторима и начину на који је обављан. Неки од тих података су Кнежевићева непосредна сазнања. Због тога његово сведочење може најпре бити важно у кривичним поступцима које водимо због шверца цигарета, а пре свих у предмету против Станка Суботића, кога и он означава као једног од организатора овог посла, што тврди и Специјално тужилаштво у својој оптужници.

Има ли нових информација о нерасветљеним злочинима „земунског клана”? Јесу ли тачна сазнања да Александар Симовић жели да постане сведок сарадник у поступку за убиство Зорана Вукојевића и друге злочине о којима је говорио у својој одбрани?

Александар Симовић испуњава услове за добијање статуса сведока сарадника. Уколико су његова сазнања таквог значаја да омогућавају покретање поступака због кривичних дела које помињете, постоји могућност да добије статус сведока сарадника.

Да ли Специјално тужилаштво ради на хапшењу и процесуирању особа осумњичених за насиље на спортским теренима и за претње судијама и новинарки емисије „Инсајдер” Бранкици Станковић? Сматрате ли да је овде реч о организованом криминалу?

Навијачке групе представљају не само криминално-политички већ и друштвени проблем. У Окружном суду у Београду воде се два значајна кривична поступка, један против окривљеног Уроша Мишића због покушаја убиства полицајца на стадиону, а други против више особа због убиства француског држављанина Бриса Татона. Према расположивим подацима, у поменутим поступцима нема елемената организованог криминала, тако да они нису у надлежности Специјалног тужилаштва. Последње претње и увреде навијача упућене судијама и новинарки Бранкици Станковић треба схватити као покушај притиска и утицаја на државне органе и медије, што представља једну од карактеристика организованог криминала.

Да ли су поједини припадници и вође навијачких група недодирљиви за полицију?

Судећи по броју поднетих кривичних пријава против појединих вођа навијача немам утисак да су они недодирљиви за полицију. Број поднетих пријава није увек прави показатељ. Треба видети, која су и да ли су сва дела обухваћена кривичним пријавама, да ли су кривичне пријаве поднете против свих учинилаца конкретног кривичног дела, колико су оне основане и да ли су поткрепљене одговарајућим подацима и доказима. У јавности се ове групе навијача доводе у везу са нелегалном продајом наркотика, изнудама, рекетирањем власника ресторана, кафића.

Доротеа Чарнић