План реформе пензија до краја фебруара

Министар за рад и социјалну политику Србије Расим Љајић изјавио је да је реформа пензионог система један од најважнијих сегмената реформи које очекују државу у 2010. години.

У интервјуу агенцији Бета Љајић је рекао ће се за реформу пензионог система тражити решење у вези са индексацијом, односно усклађивањем раста пензија, са бенефицираним радним стажом и одласцима у превремену пензију.

Више од 22 одсто пензионера су отишли у превремену пензију, то је теско одрживо за осиромашену Србију и тим питањима ће највише бавити реформе, казао је Љајић.

Према његовим речима, „извесно је да неће бити изједначавања старосних граница за жене и мушкарце”.

Љајић је указао да је питање пензија врло осетљиво, и политички и социјално и економски, али је нагласио да пензије нису социјална већ економска категорија.

„План реформе треба да сачинимо до краја фебруара и да у договору са ММФ-ом представимо та решења. То би требало да подразумева и консензус са социјалним партнерима и свим заинтересованим друштвеним актерима. У сваком случају, тражимо систем који је економски одржив и социјално оправдан”, навео је министар за рад.

Упитан да ли се размишља о увођењу обавезног допунског осигурања, Љајић је оценио да још нема претпоставки за то, јер ни добровољно допунско осигурање није довољно развијено, а нужно је наћи решење за реформу првог стуба, односно обавезног осигурања.

Упитан о бројним протестима током 2009. године и односу Владе према притисцима током блокада улица и пруга, Љајић је казао да се не могу сви протести ставити у исти кош јер нису исти разлози, мотиви, захтеви, нити њихова оправданост.

(/Slika2)Генерални приступ јесте да се покуша наћи решење пре протеста и штрајкова. Најгоре је када се протест игнорише. Боље је сести и рећи људима да немају право и да им држава ништа не дугује, ако је то случај, него да проблем ескалира и онда се тражи решење уз ризик да то постане модел решавања сваког проблема, казао је Љајић.

Министар је указао да је транзиција болна и да она не подразумева само промену власништва већ и менталитета, система вредности, односа према раду и радном месту.

„У Европи просечан радник промени седам радних места у радном веку, наш просек су два радна места. За радно место сада морате стално да се борите, усавршавате, да будете бољи од потенцијалног конкурента”, навео је Љајић.

Таква промена односа према послу, казао је, дуг је процес у који морају да се укључе и образовни систем и медији, а кључна је улога синдиката.

Зато нам треба социјални дијалог - да се не бавимо само минималном ценом рада, што јесте значајно, али да се бавимо и структурним и системским променама у нашем друштву, рекао је Љајић.

Он је рекао да се не могу толерисати послодавци који у време кризе мисле само на профит, а не мисле да испуне обавезе према радницима.

Због тога ће, истакао је Љајић, систем контроле бити значајно пооштрен и неће бити дозвољене импровизације и волунтаризам у смислу „исплаћиваћу вам нето плате, нећу доприносе јер је криза”.

„Не сме криза да буде алиби за несавесне послодавце нити изговор за отпуштање радника због наводних технолошких вишкова”, рекао је министар рада.

Он је подсетио да и досадаснсја законска решења предвиђају да се не могу исплатити плате ако се не улате доприносе али да је за спровођење тих одредби потребан „мултисекторски приступ”, с обзиром на то да инспекција рада нема надлежност за све облике кршења права радника.

„Тај нови приступ је нужан да се спречи оно што се догађало, па смо сваке 3-4 године доносили прописе да се повеже радни стаж и да се овере здравствене књижице, иако је то била обавеза послодаваца”, навео је Љајић.