Пола века од смрти Албера Камија

Париз, 2.  јануара - Француска ће сутра обележити 50 година од смрти књижевника, филозофа и нобеловца Албера Камија.

Аутор „Странца”,  „Куге” и  „Мита о Сизифу”, који је погинуо је у саобраћајној несрећи 4. јануара 1960, митска је личност француске књижевности, подсећа Франс прес.

Француске власти и даље чекају на одлуку породице да ли ће остаци књижевника бити пребачени у Пантеон - споменик у Паризу који је од сахране Виктора Игоа посвећен сећању на француске великане. Председник Никола Саркози предложио је да остаци Албера Камија буду пребачени из Провансе у Пантеон, где почивају и Жан-Жак Русо и Емил Зола.

Камијева ћерка, Катрин Ками, која управља очевом заосташтином, изразила је „сумње” у вези са Саркозијевим предлогом, али га није одбацила. Пребацивању Камијевих остатака у престоницу противи се, међутим, његов син Жан Ками.

Камијев први роман „Странац”  (1942) продат је у седам милиона примерака и преведен је на око 40 језика. Аутор је и позоришних комада „Калигула”,  „Праведници”  и  „Опсадно стање”.

Ками је рођен у сиромашној породици 1913. године у Алжиру, где се школовао. Отац му је погинуо у рату 1914, а мајка је била кућна помоћница која није знала ни да чита ни пише. У Француску је први пут дошао 1940. године.

У својим делима Ками је развијао идеју о апсурду (Мит о Сизифу) и револту (Прометеј у паклу). За свог оца Катрин Ками каже да се залагао за више слободе и једнакости у свету, „желео је да говори у име оних који нису били у могућности да говоре за себе”.

По доласку у Француску, учествовао је оснивању листа који је био назван по групи отпора којој је припадао, а чије је седиште било у Лиону.  Ками је био левичар, али је 1951. године осудио тоталитаризам СССР-а у „Побуњеном човеку”, што је утицало на његов однос са Жан-Полом Сартром.

Погинуо је у саобраћајној несрећи недалеко од Париза. У то време радио је на роману „Први човек” који је издат постхумно.