Балкан – мапа неискоришћених прилика

Сазрева уверење да су тржишта држава у регији минијатурна и да се морају регионално повезивати.

У условима глобалне светске кризе, земље региона су још више упућене једна на другу, сматра српски министар економије Млађан Динкић и најављује потезе владе у вези са чвршћом регионалном сарадњом и интеграцијама. Као прво, обећава помоћ српским компанијама да се што боље припреме за инострана тржишта бивше Југославије. Затим, владину директну подршку из буџета за неке од стратешких пројеката који су у интересу економског развоја, као што је на пример Лука „Бар”, за који ће влада одвојити одређена средства и бити мањински сувласник у заједничком предузећу које ће водити приватне компаније. И треће, Србија у 2010. години преузима председавање ЦЕФТА комитетом и инсистираће на либерализацији тржишта јавних набавки и тржишта услуга. Већ од 1. маја следеће године, компаније из Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Црне Горе и Македоније могу да конкуришу под једнаким условима у Србији, али и компаније из Србије под истим условима моћи ће да конкуришу на тендерима у тим земљама. Министар Динкић сматра то јако важним јер ће се на тај начин повећати међусобна сарадња и конкурентност – побеђиваће боље компаније, биће јефтинији радови, јефтиније услуге, а од свега тога корист ће имати грађани региона.

Председник компаније Т-Хрватски Телеком Ивица Мудринић не мири се са податком да ће земљама региона бити потребно 50 година да достигну 75 одсто просека развијености Европске уније:

– То се мора достићи једним скоком, а не „миц по миц“. Ако се не оспособимо за интеграцију, онда ћемо постати јефтина радна снага а наша предузећа ће бити плен оних који имају више капитала. То једнако важи за Хрватску, за Србију, Босну и Херцеговину...

Мудринић има три предлога за повећање конкурентности региона. Каже да је предуслов свега визија друштва и економије какве желимо имати за 15 или 20 година, друго решење је да се у оквиру ЦЕФТА направи подела компаративних предности за свако поједино подручје које је у нечему изврсно, а као треће решење препоручује прекогранично инвестирање јер оно омогућује консолидацију и компензовање дела неконкурентности.

Подржавајући идеју о анализи компаративних предности појединих подручја унутар региона југоисточне Европе Татјана Финк, генерална директорка словеначке компаније „Тримо“, предлаже формирање компетентних центара и ту идеју објашњава следећим примером – једна држава региона (рецимо, Словенија) има најбоље моделе за маркетинг, друга (можда Србија) има најкомпетентнији центар за развој нових материјала, трећа (Хрватска) за развој технологије...

– Ту би се могло много успешније радити као регија, а западни Балкан је регион неискоришћених прилика. Не само кад се са становишта производње говори о репроланцу, него много шире. Сличан „репроланац“ мора се направити повезивањем универзитета и разменом студената – каже Татјана Финк.

За главног менаџера Хрватског удружења менаџера и предузетника Есада Чолаковића није битан назив економске интеграције региона. „Хоће ли се звати Југосфера или, ако некоме због геополитичких конотација згодније звучи, Јадранска иницијатива или Северозападни Медитеран није битно. Али тај смер размишљања је здрав и треба га подупрети – сматра Чолаковић и додаје да је сазрело уверење да су тржишта држава у регији минијатурна и да се морају регионално повезивати.    

Тим поводом и Слободан Вучићевић, председник Управе словеначке компаније „Дрога Колинска“, подсећа на десети стуб конкурентности (величина тржишта) и каже да се „не лажемо, све наше економије су мале, микроскопске у светским размерама и зато не можемо себи да приуштимо да смо везани само за своја тржишта. Зато морамо од наше регије да направимо јединствено тржиште, атрактивно за инвеститоре“.

А Александер Светелшек, директор словеначке нафтне компаније „Петрол”, сматра да у време кризе новац није проблем за добре пројекте и указује на друге препреке. 

– Кад инвеститор дође у једну од земаља западног Балкана, њега више интересује каква је флексибилност радне снаге, какви су проблеми да се дође до земљишта, до документације, до грађевинске дозволе – упозорава Светелшек.

Веселин Вукотић, председник Управног одбора црногорске компаније „13. јул Плантаже“, поставља кључно питање – са ког тржишта та компанија обезбеђује себи новац, јер није свеједно да ли га прибавља продајом робе на локалном тржишту, државном или на регионалном и глобалном тржишту. Одговор на то питање је животно важан за „Плантаже“ јер та компанија 70 одсто прихода остварује ван Црне Горе. „То би била лоша компанија кад би била лоцирана само на црногорском тржишту“, каже професор Вукотић.

Не спорећи пословну анализу угледног црногорског произвођача квалитетних вина, Бине Кордеж, председник Управе и генерални директор словеначке трговине „Меркур“, каже да за трговце важи мало другачија, „бизнис математика“.

– У нашој бранши најважније је да добијемо 10 до 20 одсто тржишног удела, а ако неко хоће бити најбољи мора бити и највећи, за шта је потребно око пола милијарде евра улагања. Зато мислим да је боље бити први у ближим регионима, него да идемо на даља тржишта – каже Кордеж. Он тврди да „Меркур“ има огромне могућности да робу коју купује у Србији продаје на свим тржиштима у региону где има продавнице:

– Тренутно отприлике половину робе купујемо у Србији и доста тога извозимо. Хтели бисмо да све, 100 одсто купимо у Србији оно што продајемо, али проблем је наћи адекватну робу.

Примедбе на набавку робе у Србији има и директорка „Трима“:

– Треба да се укину бројне административне процедуре. Само да наведем један пример. „Тримо“ је локална производна фирма у Србији, а за материјале које набавимо за ту производњу треба у Србији платити 10 одсто царине, а за производе који долазе из увоза нема царине. То је тотални нонсенс, он показује како сами себе стављамо у лошију позицију него што има наша конкуренција.  

Миша Бркић

(Сутра: ЕПС, Петрол и ИНА на виртуелној берзи)

----------------------------------------------------

Аргета

„Не треба да идемо далеко да бисмо нешто сазнали о предностима већег тржишта. Ево примера из наше праксе, „Дрога Колинска“ је направила фабрику „аргета“ паштете у Сарајеву, не да бисмо продавали тај производ само у Босни и Херцеговини, него у земљама ЦЕФТА. Јер сматрамо чланице тог „савеза“ једним тржиштем. Пуно смо уложили и фабрика је већ исплатива”. (Слободан Вучићевић)

------------------------------------------------------

Хотел са пет звездица

„Ако имамо хотел и желимо да он има пет звездица, онда на седмом спрату не могу две скупине мафијаша револверима да пуцају један на другога а да ми истовремено примамо госте у приземљу и кажемо: ’Само извол’те, ми смо хотел са пет звездица’. То не долази у обзир. Ако се ми не суочимо с том чињеницом, онда нема будућности. Не можете имати хотел са пет звездица, ако вам на рецепцији неко тамо скаче или глуми мајмуна. Не може бити ни да буде соба савршена, а сметлиште поред рецепције”. (Ивица Мудринић)