Немачки бојкот Нокије

Глобализација је нешто што се слави и обожава кад повећава профите.Међутим, како то последњих дана откривају Немци – глобализација уме и да заболи.

Тамо се, наиме, не стишава политичка олуја настала после прошлонедељне објаве Нокије, светског број један произвођача мобилних телефона, која је иначе финска компанија, да једну своју фабрику из Бохума (Северна Рајна-Вестфалија) пресели у Клуж, румунски град од 400.000 становника у постојбини легендарног грофа Дракуле, Трансилванији.

И то врло брзо. Производња у Клужу треба да почне већ 11. фебруара, у фабрици која је тамо изграђена у рекордном року од само пола године, уз инвестицију од 60 милиона евра, на земљишту које је, као олакшицу, инвеститору поклонила румунска влада.

Селидба из једне старе чланице ЕУ у нову мотивисана је искључиво економском рачуницом. Просечна радничка сатница у Немачкој је 32 евра, док је у Румунији само 2,45 евра. Због тога ће 2.300 радника у Бохуму одмах остати без посла (истина уз отпремнине по немачким стандардима), док ће у Клужу, у „Нокија селу” посао (до 2009. године) добити 3.500 радника, чије ће плате бити „по румунским стандардима”, око 450 евра месечно. Уз то имаће бесплатан „топли оброк”, спортску дворану и терене за рекреацију, а у догледно време и сауну.

Њихово ангажовање почело је још у јуну – на конкурс се јавило 8.000 кандидата. Обуку је, за почетак, прошло само њих 500. Када се производне траке пусте у погон, са њих ће излазити 12 мобилних телефона – сваке секунде.

Тренутна брига је прилично лоша инфраструктура у Клужу, али су већ предузете мере да се она поправи: у току је проширење локалног аеродрома како би на њега могли да слећу транспортери с компонентама, а америчка грађевинска фирма Бехтел већ увелико гради „трансилванијски аутопут” –пут који ће, уз инвестицију од 2,3 милијарде долара, време стизања до мађарске границе до 2011. скратити за половину. Али док Румуни убирају конкретне плодове свог чланства у ЕУ, Немци – радници из Бохума који остају без посла, локални, али и савезни политичари, на Нокију су осули дрвље и камење. Гнев иде чак дотле да су поједини министри из владе Ангеле Меркел побацали своје „нокија” апарате и заменили их другим маркама. Продавци јављају да је широм земље нагло опало интересовање за овај бренд.

Фински произвођач се осуђује не само због „издаје” него и због „преваре”: наводно је злоупотребио субвенције које је својевремено добио отварајући (1989. године) фабрику у Бохуму. Примајући их (помиње се свота од 80 милиона евра), Нокија се, подсећају локални политичари, обавезала да ће у Бохуму (који има становника колико и Клуж) дугорочно обезбеђивати 2.856 радних места. Из Нокије, међутим, поручују да паре јесу примљене и гаранције дате – али да је све било орочено само до септембра 2006.

Свеједно, оптужбе пљуште. Савезни министар финансија Пир Штајнбрук, Нокију је оптужио да практикује „караван капитализам”. Хорст Сихофер, министар за заштиту потрошача из ЦДУ-а, запретио је да ће у свом министарству забранити коришћење „нокија” апарата, док је Питер Штрук, шеф посланичке групе СПД-а у парламенту, вратио своју „нокију N95” (тренутно најскупљи модел). (Канцеларка Меркел, како пише „Фајненшел тајмс”, нема намеру да мења своју „нокију”.)

Има, међутим, и оних који на овај случај гледају с много мање емоција, кроз призму економских рационалности. „Мало је вероватно да је Нокија, са становишта трошкова, могла да одржи производњу у Бохуму”, оценио је тако конзервативни „Велт”. Слично мисли и коментатор „Франкфуртер алгемајне цајтунга”, који каже да једна компанија, a „посебно она која одговорна према својим акционарима, мора да производи тамо где су трошкови конкурентни”.

Сем тога, ово је била и прилика за подсећање да су Немачку напустила и два друга произвођача мобилних телефона, управо због скупе радне снаге. Сименс је тако још 2005. продао своју производњу мобилних апарата тајванском Бенку (3.000 радних места), док Моторола демонтира своју фабрику у Финзбургу, на северу Немачке.

Председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо је изјавио да „разуме шок људи у Бохуму”, најавивши да би ЕУ могла да помогне онима који су остали без посла. „Знамо како тешка може да буде трансформација, па ћемо мобилисати наше социјалне и глобализационе фондове како наше чланице не би саме сносиле овај терет”, објаснио је ЕУ званичник.

Нокија, иначе, одлично стоји: само у последњем кварталу 2007. приходи су јој порасли за 28 одсто у односу на исти период 2006, и достигли 12,9 милијарди евра. На глобалном тржишту мобилних телефона је неприкосновени лидер: прошлу годину је завршила са 38 одсто учешћа на глобалном тржишту. Њен најближи конкурент, Самсунг, има само 14,5 одсто колача овог профитабилног али веома захтевног бизниса.

Ово свакако не значи да су порушене све немачко- финске везе у овој области: Нокија Сименс нетворк, заједничко предузеће два гиганта основано 2006. за производњу телекомуникационе опреме, управо је добила посао постављања нове мобилне мреже у Саудијској Арабији, вредан 930 милиона долара.