Четвртак, 02.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Паралелни животи Мостараца

Паралелни животи Мостараца
Град је већ пет година на папиру јединствен, а у животу дубоко подељен (Фото С. Бјелица)

Од нашег дописника
Мостар – Да ли је Мостар подељен град – питање је које у граду на Неретви никад након рата не престаје бити актуелно. Град је већ пет година на папиру јединствен, а у животу заправо дубоко подељен. То показује и последња анкета коју је урадио мостарски портал ртм.ба, а која је показала да више од 80 одсто испитаних мисли да је Мостар подељен.

Најсвежији пример мостарске подељености је криза око неизбора мостарског градоначелника која је обележила целу протеклу годину. Хрвати и Бошњаци годину дана нису могли да се договоре ко ће бити градоначелник, те је на крају морао интервенисати високи представник међународне заједнице у БиХ Валентин Инцко. О поделама на леве и десне, источне и западне, и данас сведоче паралелне институције. Деца иду у хрватске и бошњачке школе, Мостарци се лече у два медицинска центра, путују са две аутобуске станице… Имају Мостарци и Позориште и Казалиште. Нажалост не иду ни у једно јер привремено не раде због недостатка новца.

Неретко се дешава да политичари и верски службеници преко медија воде „рат” чији је заправо Мостар.

Но, уз све ово, већина правих Мостараца тешко да ће признати да је њихов град подељен. Један од њих је и професор немачког језика Тони Шарац који каже да можда изгледа да је Мостар подељен, али да то заправо није истина.

„Живимо у времену кад је на сцени борба за преживљавање, за радна места, тако да Мостарцима и не пада на памет рат ни било какве поделе. Кад неко жели да говори о поделама, онда наводи примере како грађани у два дела града (источни и западни) добијају различите рачуне за електричну енергију, воду, телефон. Међутим, зар је уопште и битно од кога рачуни стижу? Битно је како то све платити, од чега!? Упркос политици која на све могуће начине настоји створити поделе, односно задржати послератно стање подељености, јер само тако националистичке снаге могу опстати, ни то им не успева. Истовремено, стварали су, под притиском међународне заједнице, заједничке школе желећи да се додворе тој истој међународној заједници, а на све су могуће начине радили да у тим школама дође до националне нетрпељивости, излива мржње, а све то, кад се и деси, подгрејавали су преко својих, режимских медија. Али, време је, а не добра политичка воља, учинило своје! Млади Мостарци излазе у различите делове града, гледајући где је боља музика, раја, амбијент, враћајући се у нека доба ноћи преко некадашње линије раздвајања, чак је и не примећујући”, каже Шарац. Ипак, подсећа и на то да деца која се рађају након деведесетих година одрастају у новом, пре свега једнонационалном амбијенту.

„Захваљујући одређеним режимским медијима, делу верских службеника, деца се одгајају у миљеу да су нам они други нанели зло и да се с њима не треба пуно мешати. Али, све више Мостараца и те како жали за временом, није у питању никаква југоносталгија, кад се у Мостару сасвим нормално живело”, мисли Шарац.

Оно што се у Мостару често наводи као најочитији пример поделе јесте и замена станова с једне на другу обалу реке. Млада професорица енглеског језика Јосипа Пуљић ипак сматра да није у питању бежање од комшија, него једноставно безбедност људи.

„Не мислим, сигурна сам, да Мостарци не беже од својих суседа, него једноставно јер те у тзв. ’твом делу града’ гдје је ’твој народ’ већински, нико неће искључиво због имена и презимена угрожавати , али хоће због свих других ствари. А као ’друкчији’ такав си добар плен у делу града где ’твој народ није већински’. А у питању је, с једне стране, застрашивање због пљачке, а, с друге, ти ’нападнути грађани’ постају материјал за предизборне сврхе”, каже Пуљић.

Дуго се у свет слала слика да је Стари мост који је поново спојио обале Неретве спојио и људе у овом граду. Легенда скокова са Старог моста Емир Балић не мисли тако.

„Мислили смо после обнављања Старог моста да ће Неретвом и мед и млеко тећи. Међутим, видимо каква је политичка ситуација у Мостару. Ужасна, гора него она и ратна и послератна”, изјавио је Балић. Оно што Мостарци можда добро и не виде, виде њихови гости, који често приликом посете овом граду знају прокоментарисати „да Мостарци живе једни поред других, а не једни са другима”.

-----------------------------------------------------------

Град подељенији него икад

У анкети мостарског портала ртм.ба је учествовало 787 посетитеља, а убедљиво највише њих, чак 605, определило се за опцију: Мостар је подељенији него икад!’ То чини 76,9 посто од укупног броја учесника у анкети упркос чињеници да је од завршетка сукоба у Мостару прошло више од 15 година. Да је Мостар подељен, али мање него пре, сматра 58 учесника анкете, што је још 7,4 посто. По одговорима 84,3 посто анкетираних мисли да је Мостар подељен. За опцију да је ’Мостар јединствен град’ определило се 76 учесника анкете или њих тек 9,7 посто. Опцију ’Не знам’ изабрало је њих 40 или 5,1 посто, док их је без става било осам или један посто.

Сања Бјелица

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.