Шешељ: Дочекасмо да радикал буде председник Србије

Сведочењем Горана Стопарића, бившег добровољца Српске радикалне странке, који је изјавио да себе никада није сматрао шешељевцем, јуче је у Хашком трибуналу настављено суђење Војиславу Шешељу.

„Нисам се борио за Шешеља, него сам сматрао да ми је Шешељ указао на нешто што ја нисам знао раније кроз историју, указао ми на неку опасност и сматрао сам га мојим политичким вођом. Сматрао сам да ће после победе у рату он бити председник у Србији“, изјавио је други сведок тужилаштва.

„Па, добро. Ми дочекасмо да радикал буде председник Србије, не ја, али мој заменик Томислав Николић је на један корак до тога“, одговорио му је Шешељ задовољно.

Интересантно је да после ове политичке опаске Шешељ није био опоменут ни од заступника тужилаштва Кристине Дал, која обично протестује на сличне Шешељеве изјаве, а ништа нису рекле ни судије.

Бранећи се од, како је рекао, лажне оптужнице против њега Шешељ је инсистирао да се направи разлика између добровољаца СРС-а – такозваних шешељеваца, самозваних група које су називали шешељевцима и осталих формација.

У унакрсном испитивању он је, између осталог, сведока питао да ли је чуо да су добровољци СРС-а били на Борачком језеру у време када је у тамошње одмаралиште било пребачено пет жена које су касније убијене. Тужилаштво је тврдило да су то одмаралиште држале српске снаге укључујући и шешељевце и користиле га као војну базу.

„Ја сам чуо за Борачко језеро, али ја нисам тамо био“, одговорио је Стопарић.

„А, да ли сте чули да је тамо дејствовала Српска гарда, Драшковићева. Да ли је била стална тензија и анимозитет између нас и Српске гарде“, наставио је Шешељ.

Међутим, председавајући судија Жан-Клод Антонети га је прекинуо питањем:

„Ко су били Драшковићеви. Да ли је то била нека паравојна формација или територијална одбрана“.

„Коме су они потписали лојалност, не знам. Ипак, они су на пример у Требињу имали најбоље место у граду, где су имали своје куваре, кухињу, чај, кафу. Да ли су они били паравојска или добро плаћена војска од неког, то не знам“, одговорио је сведок.

На следеће питање судије Антонетија ко је командовао Драшковићевим људима Стопарић је рекао да су они за свог политичког лидера сматрали Вука Драшковића и СПО, а „имали су они своје командире, људе из београдског криминала и са асфалта који су били оснивачи те њихове војске“.

„А, овај Драшковић, којој је он политичкој странци припадао или политичкој формацији”, наставио је судија Антонети.

„Његова партија се звала Српски покрет обнове“, одговорио је Стопарић.

Поводом тврдње сведока коју је дао тужилаштву, а која се налази у писаним изјавама, да су у једном тренутку на територији Херцеговине биле три групе добровољаца СРС-а, Шешељ је подсетио да је крајем маја 1992. године у Подгорици на њега извршен атентат. Шешељ је тврдио да је један муслиман на њега бацио бомбу, да је од експлозије рањен Оливер Барет, тадашњи командант добровољаца СРС-а у Требињу, који је пребачен на лечење у Београд, а да је на његово место дошао Бранислав Лакић, што је доказ да нису биле три него само једна група добровољаца стационирана у Требињу, а не у Мостару или Невесињу како се то тврди у оптужници.

Суђење се наставља данас.