Будућност сакривена у облацима

У грани индустрије динамичној попут ИТ-ја број догађаја који привуку пажњу је огроман, па је сваки покушај прављења пресека, практично, унапред осуђен на неуспех. Алито не значи да не треба покушати.

Крај 2009.обележила је вест да је по пут после много година алтернативни читач веба (web browser) најпопуларнији производ те врсте. Mozilla Firefox  је по тржишном уделу претекла сваку од појединачних  верзија  „Мајкрософтовог”  Internet  Explorera,  иако издања  6,  7 и  8  заједно и даље држе већину.

Након (слободно можемо рећи) неуспеха Windows Viste, очигледно је да су у „Мајкрософту” исправили већину недостатака, што се одразило на продају  – брзина прихватања новог оперативног  система кудикамо је већа него код претходника.  Продато је 234 одсто примерака више,  али су за то заслужни знатни попусти,  па је зарада већа за само 89 посто. И поред свега, Widnows 7  је нешто што је било потребно целој ИТ индустрији,  а пре свега произвођачима хардвера, будући да је Windows Vistа заказала  у прихватању нових технологија.

Пуњач за све мобилне телефоне

Једна од компанија која има много разлога за задовољство јесте „Епл” – процене говоре да се преко iPhone-а обављање 50 процената разговора мобилним везама у САД.  Најновија верзија, iPhone 3GS,  исправила је бројне недостатке претече, а уведене су нове могућности попут контроле  гласом,  снимања  видео  записа  и приказивања  садржаја у три  димензије (3D).

С друге стране,  када су пословни корисници у питању,  „Епл”  је на другом месту,  одмах иза компанија  Research In Motion,  са серијом  „паметних телефона”  Black Berry.

(/slika2)Крајем 2008. године на ово растуће тржиште ушао је још један озбиљан играч  –  „Гугл”  је кроз Open Handset алијансу, чији је члан,  прогурао оперативни систем за  „паметне телефоне”  назван Android,  заснован на  Linuxu.  Већ секористи у 3,5 одсто „паметних телефона”  најпознатијих произвођача  –  „Самсунг”,  „Моторола”,  „Ел-Џи” и  HTC,  а ускоро ће се прикључити  „Сони Ериксон”  и сам  „Гугл”.  Предвиђања говоре да ће у следеће три године  Android доспети на друго место и да ће надмашити, чак, iPhone.  Недостижан би могао остати само Symbian из финске „Нокије”.

У будућности ваља очекивати поплаву читача„електронских књига”. И поред свих мана (потрошња енергије,гашење уређаја, мали избор књига, немогућност прављења импозантне библиотеке и многих других), предности су очигледне пошто ћете бити у прилици да нови наслов купите из фотеље, са плаже или авиона. Како нове генерације ионако све ређе узимају штампане књиге у руке, ни ово није лош начин да им се читање приближи. На крају крајева, увек је могуће купити штампано издање наслова који вам се допао.

Својеврсна  „трка у наоружању”  отпочела је међу различитим форматима  и произвођачима  – дуго неприкосновеном  Amazon  Kindle  уређају  убрзано се приближава  Barnes & Noble Nook (заснован на, погађате, Androidu),  а у трци су и  „Сони” и „Самсунг”.

Годину за нама обележио је коначни договор водећих компанија које производе мобилне телефоне и сличне справе, постигнут под покровитељством Међународне телекомуникационе уније. Нови пуњачи ће на излазној страни имати mikro USB прикључак попут оног за дигиталне фотоапарате, а моћи ће да се користе на свим будућим телефонима.

„Квантни скок” у интеракцији

За индустрију забавног софтвера била је, међутим, једна од најгорих у последње време, будући да је светска економска криза утицала на куповну моћ корисника. Пажњу, свакако,завређује податак да је у октобру званично продата  100-милионита копија неке од игара из Need For Speed серијала, једног од најуспешнијих у историји дигиталне забаве. Према проценама,  у 15 година трајања серијала играчи су превезли 400 милијарди километара у виртуелном свету, што једотичној компанији донело приход од 2,7 милијарди долара.

Да роботи полако преузимају многа подручја нашег живота потврдила је вест с почетка априла: Adam кога су осмислили научници са универзитета Кембриџ и Ејбериствит начинио је прво научно откриће из молекуларне биологије. Из почетних података за пекарски квасац  (Saccharomyces cerevisiae)  смислио је 20 претпоставки и потврдио генетски  кôд и порекло 12  различитих ензима, до тада непознатих. Наравно, истраживачи су и ручно извели све експерименте и поткрепили то штоје робот већ рекао!

Извесно је да будућност припада технологији Cloud Computinga (рачунарство у облацима). Само начело познато је више година, а за то је добар пример  „Гугл” који се готово искључиво томе равна. Наиме,све апликације и подаци налазе се на удаљеном серверу, а све што је кориснику потребно јесте терминал на којем ће приступити Интернету. Недавно је основана група компанија под именом Enterprise Cloud Buyers Council с циљем да олакша примену овог рачунарства у великим компанијама и установама. Списак оснивача је за дивљење,  а поредосталих су укључени „Мајкрософт”,  ИБМ,  „Хјулит-Пакард”,  „Циско”,  AT&T,  „Дојче банка”,  „Алкател-Лусент” и други. Сада је тешко посумњати у изјаву једног од водећих људи  „Интела” који је најавио да ће сво људско знање бити свима доступно до 2040. године!

Средином маја покренута је услуга под називом Wolfram Alpha која је у веома кратком времену стекла велику популарност.  За разлику од омиљених претраживача Интернета који после упита само понуде одговарајућа документа,  овај сервис утемељен на вештачкој интелигенцији у стању да непосредно (и обично тачно) одговори на постављено питање. Да је то „квантни скок” у интеракцији са рачунарима, не треба сувише објашњавати.

Алгоритам ће,  нема сумње, бити поправљани и усавршавани, па се може десити да једног дана добијемо прави одговор на коначно питање:  Шта је то смисао живота?  Као омаж Дагласу Адамсу и „Аутостоперском водичу”,  Wolfram Alpha за сада одговара са –  42.