Budućnost sakrivena u oblacima

U grani industrije dinamičnoj poput IT-ja broj događaja koji privuku pažnju je ogroman, pa je svaki pokušaj pravljenja preseka, praktično, unapred osuđen na neuspeh. Alito ne znači da ne treba pokušati.

Kraj 2009.obeležila je vest da je po put posle mnogo godina alternativni čitač veba (web browser) najpopularniji proizvod te vrste. Mozilla Firefox  je po tržišnom udelu pretekla svaku od pojedinačnih  verzija  „Majkrosoftovog”  Internet  Explorera,  iako izdanja  6,  7 i  8  zajedno i dalje drže većinu.

Nakon (slobodno možemo reći) neuspeha Windows Viste, očigledno je da su u „Majkrosoftu” ispravili većinu nedostataka, što se odrazilo na prodaju  – brzina prihvatanja novog operativnog  sistema kudikamo je veća nego kod prethodnika.  Prodato je 234 odsto primeraka više,  ali su za to zaslužni znatni popusti,  pa je zarada veća za samo 89 posto. I pored svega, Widnows 7  je nešto što je bilo potrebno celoj IT industriji,  a pre svega proizvođačima hardvera, budući da je Windows Vista zakazala  u prihvatanju novih tehnologija.

Punjač za sve mobilne telefone

Jedna od kompanija koja ima mnogo razloga za zadovoljstvo jeste „Epl” – procene govore da se preko iPhone-a obavljanje 50 procenata razgovora mobilnim vezama u SAD.  Najnovija verzija, iPhone 3GS,  ispravila je brojne nedostatke preteče, a uvedene su nove mogućnosti poput kontrole  glasom,  snimanja  video  zapisa  i prikazivanja  sadržaja u tri  dimenzije (3D).

S druge strane,  kada su poslovni korisnici u pitanju,  „Epl”  je na drugom mestu,  odmah iza kompanija  Research In Motion,  sa serijom  „pametnih telefona”  Black Berry.

(/slika2)Krajem 2008. godine na ovo rastuće tržište ušao je još jedan ozbiljan igrač  –  „Gugl”  je kroz Open Handset alijansu, čiji je član,  progurao operativni sistem za  „pametne telefone”  nazvan Android,  zasnovan na  Linuxu.  Već sekoristi u 3,5 odsto „pametnih telefona”  najpoznatijih proizvođača  –  „Samsung”,  „Motorola”,  „El-Dži” i  HTC,  a uskoro će se priključiti  „Soni Erikson”  i sam  „Gugl”.  Predviđanja govore da će u sledeće tri godine  Android dospeti na drugo mesto i da će nadmašiti, čak, iPhone.  Nedostižan bi mogao ostati samo Symbian iz finske „Nokije”.

U budućnosti valja očekivati poplavu čitača„elektronskih knjiga”. I pored svih mana (potrošnja energije,gašenje uređaja, mali izbor knjiga, nemogućnost pravljenja impozantne biblioteke i mnogih drugih), prednosti su očigledne pošto ćete biti u prilici da novi naslov kupite iz fotelje, sa plaže ili aviona. Kako nove generacije ionako sve ređe uzimaju štampane knjige u ruke, ni ovo nije loš način da im se čitanje približi. Na kraju krajeva, uvek je moguće kupiti štampano izdanje naslova koji vam se dopao.

Svojevrsna  „trka u naoružanju”  otpočela je među različitim formatima  i proizvođačima  – dugo neprikosnovenom  Amazon  Kindle  uređaju  ubrzano se približava  Barnes & Noble Nook (zasnovan na, pogađate, Androidu),  a u trci su i  „Soni” i „Samsung”.

Godinu za nama obeležio je konačni dogovor vodećih kompanija koje proizvode mobilne telefone i slične sprave, postignut pod pokroviteljstvom Međunarodne telekomunikacione unije. Novi punjači će na izlaznoj strani imati mikro USB priključak poput onog za digitalne fotoaparate, a moći će da se koriste na svim budućim telefonima.

„Kvantni skok” u interakciji

Za industriju zabavnog softvera bila je, međutim, jedna od najgorih u poslednje vreme, budući da je svetska ekonomska kriza uticala na kupovnu moć korisnika. Pažnju, svakako,zavređuje podatak da je u oktobru zvanično prodata  100-milionita kopija neke od igara iz Need For Speed serijala, jednog od najuspešnijih u istoriji digitalne zabave. Prema procenama,  u 15 godina trajanja serijala igrači su prevezli 400 milijardi kilometara u virtuelnom svetu, što jedotičnoj kompaniji donelo prihod od 2,7 milijardi dolara.

Da roboti polako preuzimaju mnoga područja našeg života potvrdila je vest s početka aprila: Adam koga su osmislili naučnici sa univerziteta Kembridž i Ejberistvit načinio je prvo naučno otkriće iz molekularne biologije. Iz početnih podataka za pekarski kvasac  (Saccharomyces cerevisiae)  smislio je 20 pretpostavki i potvrdio genetski  kôd i poreklo 12  različitih enzima, do tada nepoznatih. Naravno, istraživači su i ručno izveli sve eksperimente i potkrepili to štoje robot već rekao!

Izvesno je da budućnost pripada tehnologiji Cloud Computinga (računarstvo u oblacima). Samo načelo poznato je više godina, a za to je dobar primer  „Gugl” koji se gotovo isključivo tome ravna. Naime,sve aplikacije i podaci nalaze se na udaljenom serveru, a sve što je korisniku potrebno jeste terminal na kojem će pristupiti Internetu. Nedavno je osnovana grupa kompanija pod imenom Enterprise Cloud Buyers Council s ciljem da olakša primenu ovog računarstva u velikim kompanijama i ustanovama. Spisak osnivača je za divljenje,  a poredostalih su uključeni „Majkrosoft”,  IBM,  „Hjulit-Pakard”,  „Cisko”,  AT&T,  „Dojče banka”,  „Alkatel-Lusent” i drugi. Sada je teško posumnjati u izjavu jednog od vodećih ljudi  „Intela” koji je najavio da će svo ljudsko znanje biti svima dostupno do 2040. godine!

Sredinom maja pokrenuta je usluga pod nazivom Wolfram Alpha koja je u veoma kratkom vremenu stekla veliku popularnost.  Za razliku od omiljenih pretraživača Interneta koji posle upita samo ponude odgovarajuća dokumenta,  ovaj servis utemeljen na veštačkoj inteligenciji u stanju da neposredno (i obično tačno) odgovori na postavljeno pitanje. Da je to „kvantni skok” u interakciji sa računarima, ne treba suviše objašnjavati.

Algoritam će,  nema sumnje, biti popravljani i usavršavani, pa se može desiti da jednog dana dobijemo pravi odgovor na konačno pitanje:  Šta je to smisao života?  Kao omaž Daglasu Adamsu i „Autostoperskom vodiču”,  Wolfram Alpha za sada odgovara sa –  42.