Srce ne sme bespotrebno da pati

Gost „Politikinog” podkasta „Zdrav životni vodič sa Danijelom Davidov Kesar” bio je profesor dr Duško Ilić sa Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja Univerziteta u Beogradu, koji decenijama spaja nauku, praksu i ogromno iskustvo u radu sa sportistima. Stručnjak je za biomehaniku i motornu kontrolu i osnivač je Profeks akademije zdravog života. Radio je sa brojnim vrhunskim sportistima, kao što su Andrija Prlainović, Janko Tipsarević, Nemanja Matić, Igor Rakočević, bio je deo tima Novaka Đokovića na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, kada je ovaj teniser osvojio bronzanu medalju, kao i sa tekvondistkinjom Milicom Mandić kada je osvojila zlato na Olimpijskim igrama u Londonu 2012. godine. Kao kondicioni trener tenisera Nenada Zimonjića ima osvojeno prvo mesto na svetu u 2008. godini, na listi dublova. Interesantno je i da po njegovoj recepturi jedan restoran u Beogradu pravi poseban zdrav meni…

– Bilo bi nefer da ljudi pomisle da se šampioni rađaju. Oni mogu posedovati čitav niz nekih dobrih predispozicija i biti talentovani, u svakom slučaju. Mi imamo mogućnost da vidimo da li neko dete u kontinuitetu poseduje energičnost, stepen agilnosti, bezuslovno, u svakom momentu boravka na terenu. A onda sledi onaj drugi deo, energizovanost, a to je da praktično sve vreme u kontinuitetu posedujete energiju koja ne jenjava i nemate neke lokalne padove, a važno je i postojanje želje. Trener je taj koji sve to vidi, prepoznaje, traži dodatno angažovanje, pa može da proceni kako će dete funkcionisati i šta se sa tim detetom može događati na svakih šest meseci. Fudbal je posle košarke, odbojke, rukometa sport koji traži da igrači poseduju malo viši stepen dužine koraka, malo viši stepen prenosa telom svoga kretanja, jer teren nije mali. Mnogo je i obeležja po kojima možemo odmah proceniti status dece. Za nas je jako važno da se deca izgrađuju sa izraženo zdravom kičmom, da takozvana lumbalna lordoza ima svoj luk, taman takav da ne bude ni prenaglašen, ali ni premali, da ne bude takozvano konzolno usađivanje kičmenog stuba u krsnu kost, jer onda to može posle da postane opasno za dobijanje diskus hernije, na primer – istakao je Ilić.

Njegovo iskustvo pokazuje da je 998 devojčica od 1.000 sa kojima je radio imalo skoliozu sa levom lumbalnom i desnom torakalnom skoliozom, što je neverovatan podatak. U pitanju su devojčice koje su izrastale relativno premršavo.

– Neki roditelji imaju stav da deca treba da konzumiraju hranu kad su gladna, ali imate mnogo neješne dece koja čak izrastaju sa malim osnovama zglobova. Takvi, zbog smanjenog oslonca jednog pršljena na drugi, najčešće se krive. Drago mi je da nema više velikih apela da deca treba da idu pošto-poto u bazen ne bi li se ispravila i postigla uslove ispravljene posturne građe. Roditelji treba da znaju da je bazen nestabilna sredina. Deca treba da nauče da plivaju, da borave jako puno u morskoj vodi, u mineralnim supstratima, ali posle svake bazenske opcije moraju da imaju korektivno vežbanje jer je to bestežinsko stanje. Na primer, od hiljadu dece koja odlaze na bazen preko 900 ima skoliozu zato što posle na suvom postoje jako nestabilne pozicije za telo. Ja sam profesor biomehanike i bavim se evolutivnim promenama na ljudskom telu na nivou filogeneze i ontogeneze, a to znači procesom, završnim delom izrastanja ljudskog organizma. Ne smemo stavljati decu u bestežinska stanja često jer postanu tromiji, kasne im pokreti na suvom, nisu dovoljno stabilni. Posle bazena moraju da imaju korektivno posturno vežbanje, ne bi li bili u prilici da preveniraju „nezarađivanje” žestokih skolioza – dodao je Ilić.

On dodaje i da su mnogi kolektivni sportovi – iz raja izašli.

– Ja jedino devojčicama ne bih preporučio fudbal, ali sve ostale sportove da. Devojčice u najvećem broju slučajeva, nažalost, gube takozvanu ženstvenu lumbalnu lordozu, gube fizionomiju nogu, postaju im noge trupaste, po silueti izgledaju kao muškarci. I nadbubreg im malo više radi. Dolaze i u situaciju da im malo po malo testosteron postane dominantan, pa ona od 15. godine živi kao dečak, a ne kao devojčica. I kada je u pitanju tenis, ne bih savetovao roditeljima da devojčice stave u ovaj sport. Isto je mnogo naporno, prezahtevno, vrlo frustrirajuće i nestabilno, jako osujećujuće – pojasnio je naš sagovornik.

Saradnju sa teniserom Novakom Đokovićem naš sagovornik opisuje kao izuzetnu, smatrajući da on ima predivan senzibilitet, visok stepen kvalitetne, pozitivne poslušnosti, veliku usmerenost kad su u pitanju ishrana i vežbe…

– Psihoenergetski odnos je posebno bitan. Tu je pravljenje nekih svojih ličnih „ventila” da bi opstajao: kada radi – radi, kada ne radi – ne radi. To mi se jako svidelo. A ono što je deo i mog načina funkcionisanja jesu organizacija i dnevni nivo poštovanja poslova koji moraju da se izvedu. Mogli bismo da kažemo da je Nole bio ceo svoj radni vek do sada preorganizovan i preozbiljan. Budući da je definitivno najbolji igrač sveta, sada treba da se posveti, iz mog ugla, svom zdravlju. Fascinira me kako se on i danas kreće po terenu. Samo je stvar da li i on želi u ovoj eri da pomeri te granice. Nije on jedini teniser koji je u toj starosnoj dobi to tako radio, ali jedan je od retkih. Ako bude želeo da u budućnosti stvara neki ambijent, da još jedan period opstane na podlogama koje su tvrde, mora sebe da čuva prefinjenim, modifikovanim tehnikama, ne bi li došao na taj nivo da bude jedan od retkih tenisera koji se suštinski skoro nikada nije povredio, što je jako važno. Ako želi sebe da nadomesti na viši nivo, mora promeniti dodatno mini-tehnike kretanja, ne bi li u tome opstao. On za to ima sposobnosti. Zato nisu važni samo glava i trening, kao i način hranjenja, nego i jedna dodatna doedukacija, jer čovek se uči dok je živ – smatra Ilić.

Savet profesora Duška Ilića je da ljudi od septembra do maja treba da nose stežuće čarape do kolena ili opcije hulahopki.

– To se ne odnosi samo na žene, već i na muškarce, jer su muškarci počeli da jenjavaju čak brže, da imaju nekrozu i zatanjivanje vaskularne mreže, kao i limfne mreže. I vrlo je važno posedovati stežuće čarape. Tako sprečavamo mnoge vaskularne bolesti. Nekome je prvi put otac imao vaskularne probleme u 65. godini, a osoba misli: „E, neće to mene.” A statistika pokazuje da jedno dete tridesetmilionito ima problem srčane mane u fudbalu, a dvadesetmilionito u košarci. Ono što pravi problem svakom četrdesetpetogodišnjaku i starijima od tog doba nije srce i predispozicija za probleme sa srcem, nego obrnuto: loša vaskularna mreža i sedenje, nevraćanje krvi do srca u dovoljnoj meri, ili takozvani preduslov za srčanom patnjom. Srce bespotrebno pati sve vreme u kontinuitetu samo zato što nemamo na radnom mestu stežuće čarape, ili što se malo nismo podigli na prste nekoliko puta u toku dana. Vrlo je važno da i muškarci i žene, pogotovo žene, zbog prolapsa međičnog dela, karličnog, nezavisno od toga da li su rađale ili nisu, da se podvežu sa vrlo dobrim pojasom. To znači da treba da nose steznike ili takozvane prsluke, pojaseve, koje, kada tako vežete, moraju da budu taman toliko postojani da vas podignu nagore, umanje vam abdominalnu ili stomačnu duplju, i celo telo sa umanjenjem, zbog zakona elementarne fizike, ide na gore. Tako napravite sebi uslove velikog rasterećenja pršljenova i nijedan od diskusa između pršljenova ne pati. Dakle, dobro je da se nose steznici kada se sedi ili stoji. To je važno i za žene i za muškarce. Dobro je da u nekoj blago stežućoj varijanti posedujete samo pojas kada je u pitanju fizičko vežbanje. Tada ljudi nemaju problem da po bilo kom osnovu njihov limfotok bude u nekom disbalansu sa krvotokom, pogotovo venskim – naveo je Ilić.

On je naglasio da je važno da čovek svaki dan treba da živi podjednako srećno, da ima jako puno izliva poštene, iskrene i nesvakidašnje ljubavi.

– A ako je to tako, onda je sreća i zadovoljstvo i jedna lepa zaštita od Boga prevelika – dodao je profesor Ilić. 

Pripremljenost Janka Tipsarevića

Profesor dr Duško Ilić govorio je u podkastu i o tome da li je tačno da je svojevremeno Janko Tipsarević bio najpripremljeniji igrač na Olimpijskim igrama?

– On je imao sve vreme u kontinuitetu iks poziciju kolena, ona je negde čak mogla i da pomogne, ali u najvećem broju slučajeva nije, pa mu je, nažalost, stvorila uslove da mu veličina butina, natkolenice bude praktično nešto što je premasivno. Tako su postale veliki teret kad su u pitanju pojedini delovi igre, ali je nakon, na primer, 30 razmena udaraca reketom levo i desno, došao na taj nivo da i dalje može da razmenjuje loptu podjednako brzo. To je baš zahtevno. Njemu su se noge, baš zbog te veličine natkolenica, „punile” i tada smo četvrtog igrača sveta tada Davida Ferera pobedili bez ikakvih problema. Ali morate imati standard da biste opstajali u datom sportu. Desilo se i da je Janko baš posle vođstva u sledećoj utakmici izvrnuo skočni zglob, doživeo veliku luksaciju, enormno brzo mu je natekao ceo zglob i praktično nismo mogli više da se takmičimo. Od visoke pripremljenosti, čak i veće nego što je Novak Đoković tada imao, došli smo u situaciju da je morao da prekine dalje takmičenje i, za moj pojam, bio je neko ko je pokazao da nešto može da vas odvede u drugom smeru. To mu se posle dogodilo zbog načina gaza. On je imao dodatnu destrukciju plantarne aponeuroze, promene na tkivu. Pa smo opet sa hiljadu i nekog mesta došli na 50. u jednom kratkom periodu, gde je pokazao da to može. Suština je da telesna neurednost može, ipak, samo da vam pre ili kasnije zada neke probleme – rekao je naš sagovornik.

Zašto ne treba sedeti prekrštenih nogu

Gost našeg podkasta govorio je i o tome zbog čega nije dobro sedeti prekrštenih nogu.

– Imamo dva zgloba kukova. Kada prekrstimo noge, poremetimo tironotide, kukovi odu u polje, rašire se, i onda kod polovine žena kada nemaju mišićni tonus, a prekrštaju noge, kukovi odlaze u stranu – gluteusi jako brzo prave atrofiju. I vrlo brzo dođete u situaciju da vam eleviraju oba kuka, budu mnogo širi nego što je karlica, i sa širom karlicom ide sleganje kičmenog stuba, i to intenzivno. Ali karlica nije mirna, nego se naginje prema napred, i mi kažemo da je time inklinirana karlica u velikoj meri, ili da je nagetost velika prema napred, kao da kese sa pijace ispred sebe nosite, a ne pored sebe. Tako pravite sebi, nažalost, pet, šest puta veću težinu za krsnu kost gde je kičma posađena u našem telu, i krsna kost krene da otiče. I onda kreću bolovi. Kad krsna kost kreće da otiče, sledi prolaps, sve više peče taj deo. Uglavnom, dok se ljudi nameštaju s jedne pa s druge strane, išijalne grane se u međuvremenu iskompromituju, i u jednom momentu napravite sebi veliki problem vezan za elementarni boravak, malo duži u sedenju. Iz tih razloga mi favorizujemo da ljudi u budućnosti imaju svoje standarde, kao ljudi koji sede ceo dan u stolici i rade neki ozbiljan intelektualni posao, a najviše nas je takvih. Treba da se sedi u stolici koja ima naslon, a zatim da možemo da se oko stolice okrećemo. Bitno je i da možemo da ustanemo i da se jako rasteretimo tako što se rukama jako potisnemo na dole, a temenom na gore, ne bismo li izvukli kičmeni stub. A onda na pola sata treba da odete uza stub i napravite još dodatno jedno lepo rasterećenje – kaže Ilić.

Visoke štikle i petni trn

Često se žene pitaju i koliko nošenje visokih potpetica može da utiče na pojavu problema sa kičmom.

– Treba tražiti uslove u budućnosti da svaka žena nalazi prostor da nosi štikle koje nisu više od nekih šest centimetara. A ako je već aktuelno da to budu „dvanaestice” ili „desetke”, velika je stvar nalaziti neku eleganciju gde i da sa prednje strane postoji platforma u dovoljnoj meri, a ne samo od pozadi, jer se time praktično pravi velika dodatna nagetost i naglašena lumbalna lordoza. Žene koje već posle pola godine nošenja visokih štikli osete da imaju neke bolove u petama, a čak posle i u nekoj drugoj obući treba da znaju da može doći vrlo često do razgradnje koštanog tkiva ako u kontinuitetu nosite visoke štikle relativno malih osnova. I to je jedan od prvih razloga za izraženo brzu degenerativnu promenu na petnoj kosti i dobijanju petnoga trna – dodaje gost našeg podkasta.