Evropa pokušava da zakrpi pukotine

Predstavnici pet najmoćnijih evropskih članica NATO-a: Nemačke, Francuske, Velike Britanije, Italije i Poljske, poznatih kao E5, sastali su se u Berlinu, a glavno pitanje bilo je šta dogovoriti pre samita NATO-a u Ankari 7. i 8. jula, kada će saveznici sa druge strane Atlantika možda saopštiti ono o čemu su mediji pisali, ali nijedan lider još nije javno saopštio – da Amerika sa Starog kontinenta povlači 53 od svoja 154 borbena aviona, sve podmornice sa raketama „tomahavk”, kao i svih osam aviona-tankera za dopunu goriva u vazduhu.

Odgovor koji je stigao iz zgrade sa pogledom na Bundestag, u pokušaju da se smire Sjedinjene Države, bio je taj da će Evropa povećati ulaganja u vojsku. Svih petoro lidera poručilo je gotovo isto, jedan za drugim. Italijanska premijerka Đorđa Meloni istakla je da „Evropa mora da preuzme sopstvenu odgovornost kada je reč o bezbednosti”, odmah pojasnivši da to ne znači prekid veza sa Vašingtonom. Šef Jelisejske palate Emanuel Makron rekao je da želi da se učvrsti evropski stub NATO-a, te da se Evropljani i Amerikanci približavaju, što se moglo videti na samitu G7. Nemački kancelar Fridrih Merc naveo je da „želi da obnovi Severnoatlansku alijansu”, a isto su učinili i Kir Starmer, britanski premijer u odlasku, kao i šef poljske vlade Donald Tusk.

„Do samita NATO-a ostale su dve nedelje i želimo da ga učinimo uspešnim”, dodao je Merc.

Na sastanak se, putem video-linka iz Vašingtona, uključio i generalni sekretar Alijanse Mark Rute, čiji je zadatak bio da usaglasi poruke koje je kasnije tog dana preneo američkom predsedniku Donaldu Trampu u Beloj kući.

Iako je Tramp razgovor sa Ruteom u Ovalnom kabinetu započeo iznošenjem niza prigovora na račun Evropljana, generalni sekretar NATO-a je očigledno bio spreman na to. Rute, koji je stekao nadimak „Trampovog šaptača”, u SAD je stigao sa vizuelnim materijalima. On je postavio postere po kancelariji na kojim se, kako je rekao, videlo šta je sve američki predsednik uspeo da postigne. Ruteovi grafikoni prikazivali su nagli rast trenutne i predviđene evropske potrošnje na odbranu, naročito u prethodne dve godine.

„Mogu da kažem da je ovo zbog Rusije, zbog pretnje. Ali takođe sam potpuno uveren da ste vi, kao predsednik Sjedinjenih Država, napravili razliku”, rekao je Rute, koji je, čini se, došao sa namerom da smiri tenzije uoči Trampovog dolaska u Ankaru.

Kako je jedan evropski diplomata izjavio ranije ove nedelje za „Njujork tajms”, cilj tog samita je skroman – sprečiti Trampovu eksplozivnu reakciju zbog nevoljnosti saveznika u NATO-u da doprinesu ratu u Iranu, koji mnogi od njih smatraju nepromišljenom i nezakonitom.

Iako se Rute ulagivao američkom predsedniku, tvrdeći da je njegova politika jačanja odbrane otvorila mnogo radnih mesta u SAD, on u Beloj kući nije bio potpuno popustljiv. U jednom trenutku prekinuo je Trampove kritike da evropske zemlje presporo ulažu u sopstvenu bezbednost i da su previše oklevale da podrže operacije protiv Irana. Rute je rekao da se „blago” ne slaže.

„Bilo je izolovanih slučajeva zbog kojih ste zaista razočarani, ali generalno gledano, vaši evropski saveznici su bili tu”, kazao je Rute. Ipak, Tramp mu je jasno stavio do znanja da ne bi ni prisustvovao predstojećem samitu da domaćin nije turski predsednik Redžep Tajip Erdogan.

„Ne mislim da bih došao posle svega kroz šta smo prošli. Ne bih išao zbog većine ljudi tamo, ali Erdogan me je pozvao”, istakao je Tramp. On je takođe nagovestio da će Sjedinjene Države verovatno dozvoliti Ankari da kupi borbene avione F-35, što je Vašington dugo zabranjivao. Turska je izbačena iz programa F-35 2019. godine, tokom prvog Trampovog mandata, nakon što je Erdogan kupio ruski sistem protivvazduhoplovne odbrane S-400. Američki zvaničnici strahovali su da bi Rusija preko Turske mogla da prikupi podatke o programu F-35. Ali Tramp nije rekao ništa o tom sporu kada je nagovestio da će verovatno ukinuti zabranu u narednim nedeljama.