Европа покушава да закрпи пукотине

Представници пет најмоћнијих европских чланица НАТО-а: Немачке, Француске, Велике Британије, Италије и Пољске, познатих као Е5, састали су се у Берлину, а главно питање било је шта договорити пре самита НАТО-а у Анкари 7. и 8. јула, када ће савезници са друге стране Атлантика можда саопштити оно о чему су медији писали, али ниједан лидер још није јавно саопштио – да Америка са Старог континента повлачи 53 од своја 154 борбена авиона, све подморнице са ракетама „томахавк”, као и свих осам авиона-танкера за допуну горива у ваздуху.

Одговор који је стигао из зграде са погледом на Бундестаг, у покушају да се смире Сједињене Државе, био је тај да ће Европа повећати улагања у војску. Свих петоро лидера поручило је готово исто, један за другим. Италијанска премијерка Ђорђа Мелони истакла је да „Европа мора да преузме сопствену одговорност када је реч о безбедности”, одмах појаснивши да то не значи прекид веза са Вашингтоном. Шеф Јелисејске палате Емануел Макрон рекао је да жели да се учврсти европски стуб НАТО-а, те да се Европљани и Американци приближавају, што се могло видети на самиту Г7. Немачки канцелар Фридрих Мерц навео је да „жели да обнови Северноатланску алијансу”, а исто су учинили и Кир Стармер, британски премијер у одласку, као и шеф пољске владе Доналд Туск.

„До самита НАТО-а остале су две недеље и желимо да га учинимо успешним”, додао је Мерц.

На састанак се, путем видео-линка из Вашингтона, укључио и генерални секретар Алијансе Марк Руте, чији је задатак био да усагласи поруке које је касније тог дана пренео америчком председнику Доналду Трампу у Белој кући.

Иако је Трамп разговор са Рутеом у Овалном кабинету започео изношењем низа приговора на рачун Европљана, генерални секретар НАТО-а је очигледно био спреман на то. Руте, који је стекао надимак „Трамповог шаптача”, у САД је стигао са визуелним материјалима. Он је поставио постере по канцеларији на којим се, како је рекао, видело шта је све амерички председник успео да постигне. Рутеови графикони приказивали су нагли раст тренутне и предвиђене европске потрошње на одбрану, нарочито у претходне две године.

„Могу да кажем да је ово због Русије, због претње. Али такође сам потпуно уверен да сте ви, као председник Сједињених Држава, направили разлику”, рекао је Руте, који је, чини се, дошао са намером да смири тензије уочи Трамповог доласка у Анкару.

Како је један европски дипломата изјавио раније ове недеље за „Њујорк тајмс”, циљ тог самита је скроман – спречити Трампову експлозивну реакцију због невољности савезника у НАТО-у да допринесу рату у Ирану, који многи од њих сматрају непромишљеном и незаконитом.

Иако се Руте улагивао америчком председнику, тврдећи да је његова политика јачања одбране отворила много радних места у САД, он у Белој кући није био потпуно попустљив. У једном тренутку прекинуо је Трампове критике да европске земље преспоро улажу у сопствену безбедност и да су превише оклевале да подрже операције против Ирана. Руте је рекао да се „благо” не слаже.

„Било је изолованих случајева због којих сте заиста разочарани, али генерално гледано, ваши европски савезници су били ту”, казао је Руте. Ипак, Трамп му је јасно ставио до знања да не би ни присуствовао предстојећем самиту да домаћин није турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

„Не мислим да бих дошао после свега кроз шта смо прошли. Не бих ишао због већине људи тамо, али Ердоган ме је позвао”, истакао је Трамп. Он је такође наговестио да ће Сједињене Државе вероватно дозволити Анкари да купи борбене авионе Ф-35, што је Вашингтон дуго забрањивао. Турска је избачена из програма Ф-35 2019. године, током првог Трамповог мандата, након што је Ердоган купио руски систем противваздухопловне одбране С-400. Амерички званичници страховали су да би Русија преко Турске могла да прикупи податке о програму Ф-35. Али Трамп није рекао ништа о том спору када је наговестио да ће вероватно укинути забрану у наредним недељама.