Crveni brod Komunističke partije Kine

Borislav Korkodelović*

Uz obalu malog ostrva Husin usred voda Južnog jezera na obroncima grada Đasinga u istočnoj Kini, leluja se barka, jedan od najprepoznatljivijih simbola istorije Narodne Republike Kine. „Crveni brod” je replika iz 1959. plovila na kojem su, prema partijskoj istoriji, 1. jula 1921. osnivači Komunističke partije Kine (KPK) na Prvom nacionalnom kongresu razmatrali kako da njihove ideje oblikuju zemlju koju danas predvodi KPK.

Usvajanje prvog programa i rezolucija KPK označilo je rađanje političke partije koja će Kinu dalje pretvoriti u modernu naciju. Uporedo, KPK je postala jedna od najznačajnijih političkih institucija savremenog doba. Partija je proteklih 105 godina vodila Kinu kroz nacionalno oslobođenje, državnu izgradnju, modernizaciju ekonomije i, u sve većoj meri poslednjih godina, uticala na međunarodno upravljanje.

Istorijski uticaj KPK je nesporan. U vreme osnivanja Partije najmnogoljudnija zemlja sveta bila je politički rascepkana, ekonomski osiromašena i vojno slaba. Prvo postignuće KPK bilo je i tako obnavljanje državnog suvereniteta, pobedom u dugogodišnjoj oslobodilačkoj borbi protiv imperijalnog Japana i u građanskom ratu protiv nacionalističkog Kuomintanga, neuspešnog da se preobrati u modernu građansku političku stranku. Drugo je bilo uspostavljanje političkog jedinstva. Treće – stvaranje institucija neophodnih za dugoročni razvoj.

Ova osnova omogućila je ekonomske reforme koje su usledile. Ključni uspeh jeste iskorenjivanje ekstremnog siromaštva za oko 800 miliona ljudi. Kina je od 1949. dramatično podigla ukupan društveni proizvod sa 10 milijardi dolara godišnje na preko 21 bilion dolara, postala je svetski lider u visokim tehnologijama, električnim vozilima, svemirskoj industriji i zelenoj energiji. Kroz petogodišnje planove i usredsređivanje na „nove proizvodne snage” zemlja teži modernizaciji i izgradnji socijalističke države visokog standarda do 2049, stoleća od proglašenja NR Kine.

U NR Kini prosečan životni vek produžen je na skoro 79 godina. Stopa pismenosti prelazi 97 procenata. Ovde nastaje više od četvrtine globalne industrijske proizvodnje. U zemlji postoji najveća u svetu mreža brze železnice, duga više od 48.000 kilometara. Sedam od deset najprometnijih globalnih kontejnerskih luka nalaze se u Kini.

Kina nije ostvarivala napredak odričući se svog civilizacijskog identiteta. Marksizam je prilagođavan kineskoj stvarnosti, oslonjenoj na milenijumske kulturne tradicije koje naglašavaju obrazovanje, društveni sklad, vrednosti, odgovornost prema porodici, dalekosežno razmišljanje i efikasno upravljanje.

Partija se sve vreme postepeno preobražavala. Počela je kao ideološka grupa koja je tražila promene, a zatim revolucionarni pokret koji borio za nacionalno oslobođenje. Na vlasti je KPK postala administrator odgovoran za obnovu uništene zemlje.

Od tada se KPK razvila u predvodnika moderne socijalističke države koja upravlja jednom od najrazvijenijih i najsloženijih ekonomija na svetu. To je i u vreme geopolitičkih poteškoća, klimatskih i promene ekonomske paradigme izazvane digitalnom revolucijom.

Uspeh NR Kine proizlazi iz jedne karakteristike – reforme. KPK je više puta pokazala pragmatičnu sposobnost da koriguje svoju politiku bez odbacivanja njenih ciljeva. Eksperimenti na lokalnom terenu prethode primeni na nacionalnom nivou. Uspešna politika se širi.

Upravljanje se posmatra kao kontinuirani proces rešavanja praktičnih problema, a ne kao odbrana ideološke tvrdokornosti ili praznih obećanja. Planiranje, primena, godišnje zvanične procene učinka zvaničnika i izveštaji o radu službenika jesu sredstva pomoću kojih Kina vodi državne arhive.

Partija je posvetila posebnu pažnju gajenju kvaliteta rukovodilaca. Upravljanje zemljom u kojoj živi više od 1,4 milijarde ljudi zahteva administrativne sposobnosti ogromnog obima. KPK je stalno obraćala posebnu pažnju na otkrivanje, obuku, unapređenje i očuvanje ljudi sposobnih da obavljaju sve složenije dužnosti. Zasluge, disciplina, iskustvo i dugoročno planiranje postali su odlučujuće karakteristike kineskog modela upravljanja.

Kina jeste doživljavala i ozbiljne političke neuspehe. Međutim, doba reformi od 1978. pokazalo je da je posle kampanje „Veliki skok napred” i Kulturne revolucije, sledila institucionalna samokorekcija.

U Kini po potrebi revidiraju razvojnu strategiju, zadržavajući dugoročne nacionalne ciljeve. Ova spremnost za razvoj jeste glavna institucionalna snaga Partije. I ona u tome uživa dominantnu javnu podršku.

Kina sada ulazi u sledeću fazu razvoja. Središte se s brzog rasta prebacuje na kvalitetan. Nastupajući 15. petogodišnji plan (2026–2030) stremi naprednoj industrijskoj proizvodnji, naučnim novinama, veštačkoj inteligenciji (VI), biotehnologiji, ekološkom razvoju, domaćoj potrošnji i tehnološkoj autonomiji.

Povrh toga, nekoliko sedmica pre proslave 105. rođendana Partije, Državni savet, vlada NR Kine, objavio je belu knjigu „Pravednija globalna uprava: principi, predlozi i postupci Kine”. Dokument služi kao politička izjava i istorijski orijentir koji odražava prelazak NR Kine s bavljenja prvenstveno nacionalnim razvojem na predlog reformi međunarodne uprave.

To je četvrti stub kineske međunarodne vizije koji dopunjuje Inicijativu za globalni razvoj, Inicijativu za globalnu bezbednost i Inicijativu globalne civilizacije.

U osnovi ovih predloga leži pet principa: suverena jednakost svih nacija, poštovanje međunarodnog prava i Povelje Ujedinjenih nacija, stvarni multilateralizam, razvoj usmeren na interese ljudi i praktična saradnja umesto ideološkog sukobljavanja. Ova vizija ima širok odziv u većem delu globalnog Juga, koji čini više od 85 odsto svetskog stanovništva, i to onog mlađeg.

Bela knjiga poziva na jačanje UN, istovremeno proširujući zastupljenost zemalja u razvoju, posebno Afrike i Globalne većine, u Savetu bezbednosti i drugim međunarodnim organizacijama. Podržane su reforme za Međunarodni monetarni fond i Svetsku banku, u kojima bi pravo glasa preciznije odražavalo savremenu raspodelu ekonomske aktivnosti. Međunarodna pravila koja regulišu BI, internet prostor, svemir, morske dubine i polarne regione treba zajednički razvijati, a ne da ih kontroliše mali broj moćnih država.

Obnavljajući domovinu, KPK tvrdi da je sledeći istorijski izazov da pomogne u izgradnji pravednijeg i uključujućeg međunarodnog sistema. Bile bi zadržane UN, reformisane globalne institucije kako bi odražavale stvarnost 21. veka i da bi bilo osigurano da globalni Jug ne postane samo učesnik u međunarodnom upravljanju, već jedan od njegovih glavnih arhitekata.

Srbija je prva država u svetu koja je javno podržala četiri globalne inicijative NR Kine. Ovaj, kako u NR Kini ponosno ističu, istorijski korak, ovekovečen je u zajedničkom saopštenju potpisanom tokom državne posete predsednika Aleksandra Vučića NR Kini u maju 2026.

Dve zemlje su tada objavile dve zajedničke izjave: O nastavku izgradnje zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri, kao i O zajedničkom unapređenju sprovođenja četiri globalne inicijative.

Ovaj čin, smatra se u Pekingu, svedoči o posebnom karakteru i visokom standardu odnosa dveju zemalja. Srbija je već maja 2024, tokom državne posete predsednika Si Đinpinga Beogradu, kao prva evropska zemlja, izrazila spremnost da radi na primeni tada tri globalne inicijative – razvojne, bezbednosne i civilizacijske.

Najnovija, Pekinška izjava predstavlja prvi put da je to učinjeno na ovako sveobuhvatan i formalan način, obuhvatajući i Globalnu inicijativu za upravljanje. Potpisivanjem ove izjave, Srbija je, prema oceni analitičara, pokazala spremnost da sa NR Kinom dodatno učvršćuje njihovo „gvozdeno prijateljstvo”.

*Novinar