Црвени брод Комунистичке партије Кине

Борислав Коркоделовић*

Уз обалу малог острва Хусин усред вода Јужног језера на обронцима града Ђасинга у источној Кини, лелуја се барка, један од најпрепознатљивијих симбола историје Народне Републике Кине. „Црвени брод” је реплика из 1959. пловила на којем су, према партијској историји, 1. јула 1921. оснивачи Комунистичке партије Кине (КПК) на Првом националном конгресу разматрали како да њихове идеје обликују земљу коју данас предводи КПК.

Усвајање првог програма и резолуција КПК означило је рађање политичке партије која ће Кину даље претворити у модерну нацију. Упоредо, КПК је постала једна од најзначајнијих политичких институција савременог доба. Партија је протеклих 105 година водила Кину кроз национално ослобођење, државну изградњу, модернизацију економије и, у све већој мери последњих година, утицала на међународно управљање.

Историјски утицај КПК је неспоран. У време оснивања Партије најмногољуднија земља света била је политички расцепкана, економски осиромашена и војно слаба. Прво постигнуће КПК било је и тако обнављање државног суверенитета, победом у дугогодишњој ослободилачкој борби против империјалног Јапана и у грађанском рату против националистичког Куоминтанга, неуспешног да се преобрати у модерну грађанску политичку странку. Друго је било успостављање политичког јединства. Треће – стварање институција неопходних за дугорочни развој.

Ова основа омогућила је економске реформе које су уследиле. Кључни успех јесте искорењивање екстремног сиромаштва за око 800 милиона људи. Кина је од 1949. драматично подигла укупан друштвени производ са 10 милијарди долара годишње на преко 21 билион долара, постала је светски лидер у високим технологијама, електричним возилима, свемирској индустрији и зеленој енергији. Кроз петогодишње планове и усредсређивање на „нове производне снаге” земља тежи модернизацији и изградњи социјалистичке државе високог стандарда до 2049, столећа од проглашења НР Кине.

У НР Кини просечан животни век продужен је на скоро 79 година. Стопа писмености прелази 97 процената. Овде настаје више од четвртине глобалне индустријске производње. У земљи постоји највећа у свету мрежа брзе железнице, дуга више од 48.000 километара. Седам од десет најпрометнијих глобалних контејнерских лука налазе се у Кини.

Кина није остваривала напредак одричући се свог цивилизацијског идентитета. Марксизам је прилагођаван кинеској стварности, ослоњеној на миленијумске културне традиције које наглашавају образовање, друштвени склад, вредности, одговорност према породици, далекосежно размишљање и ефикасно управљање.

Партија се све време постепено преображавала. Почела је као идеолошка група која је тражила промене, а затим револуционарни покрет који борио за национално ослобођење. На власти је КПК постала администратор одговоран за обнову уништене земље.

Од тада се КПК развила у предводника модерне социјалистичке државе која управља једном од најразвијенијих и најсложенијих економија на свету. То је и у време геополитичких потешкоћа, климатских и промене економске парадигме изазване дигиталном револуцијом.

Успех НР Кине произлази из једне карактеристике – реформе. КПК је више пута показала прагматичну способност да коригује своју политику без одбацивања њених циљева. Експерименти на локалном терену претходе примени на националном нивоу. Успешна политика се шири.

Управљање се посматра као континуирани процес решавања практичних проблема, а не као одбрана идеолошке тврдокорности или празних обећања. Планирање, примена, годишње званичне процене учинка званичника и извештаји о раду службеника јесу средства помоћу којих Кина води државне архиве.

Партија је посветила посебну пажњу гајењу квалитета руководилаца. Управљање земљом у којој живи више од 1,4 милијарде људи захтева административне способности огромног обима. КПК је стално обраћала посебну пажњу на откривање, обуку, унапређење и очување људи способних да обављају све сложеније дужности. Заслуге, дисциплина, искуство и дугорочно планирање постали су одлучујуће карактеристике кинеског модела управљања.

Кина јесте доживљавала и озбиљне политичке неуспехе. Међутим, доба реформи од 1978. показало је да је после кампање „Велики скок напред” и Културне револуције, следила институционална самокорекција.

У Кини по потреби ревидирају развојну стратегију, задржавајући дугорочне националне циљеве. Ова спремност за развој јесте главна институционална снага Партије. И она у томе ужива доминантну јавну подршку.

Кина сада улази у следећу фазу развоја. Средиште се с брзог раста пребацује на квалитетан. Наступајући 15. петогодишњи план (2026–2030) стреми напредној индустријској производњи, научним новинама, вештачкој интелигенцији (ВИ), биотехнологији, еколошком развоју, домаћој потрошњи и технолошкој аутономији.

Поврх тога, неколико седмица пре прославе 105. рођендана Партије, Државни савет, влада НР Кине, објавио је белу књигу „Праведнија глобална управа: принципи, предлози и поступци Кине”. Документ служи као политичка изјава и историјски оријентир који одражава прелазак НР Кине с бављења првенствено националним развојем на предлог реформи међународне управе.

То је четврти стуб кинеске међународне визије који допуњује Иницијативу за глобални развој, Иницијативу за глобалну безбедност и Иницијативу глобалне цивилизације.

У основи ових предлога лежи пет принципа: суверена једнакост свих нација, поштовање међународног права и Повеље Уједињених нација, стварни мултилатерализам, развој усмерен на интересе људи и практична сарадња уместо идеолошког сукобљавања. Ова визија има широк одзив у већем делу глобалног Југа, који чини више од 85 одсто светског становништва, и то оног млађег.

Бела књига позива на јачање УН, истовремено проширујући заступљеност земаља у развоју, посебно Африке и Глобалне већине, у Савету безбедности и другим међународним организацијама. Подржане су реформе за Међународни монетарни фонд и Светску банку, у којима би право гласа прецизније одражавало савремену расподелу економске активности. Међународна правила која регулишу БИ, интернет простор, свемир, морске дубине и поларне регионе треба заједнички развијати, а не да их контролише мали број моћних држава.

Обнављајући домовину, КПК тврди да је следећи историјски изазов да помогне у изградњи праведнијег и укључујућег међународног система. Биле би задржане УН, реформисане глобалне институције како би одражавале стварност 21. века и да би било осигурано да глобални Југ не постане само учесник у међународном управљању, већ један од његових главних архитеката.

Србија је прва држава у свету која је јавно подржала четири глобалне иницијативе НР Кине. Овај, како у НР Кини поносно истичу, историјски корак, овековечен је у заједничком саопштењу потписаном током државне посете председника Александра Вучића НР Кини у мају 2026.

Две земље су тада објавиле две заједничке изјаве: О наставку изградње заједнице Србије и Кине са заједничком будућношћу у новој ери, као и О заједничком унапређењу спровођења четири глобалне иницијативе.

Овај чин, сматра се у Пекингу, сведочи о посебном карактеру и високом стандарду односа двеју земаља. Србија је већ маја 2024, током државне посете председника Си Ђинпинга Београду, као прва европска земља, изразила спремност да ради на примени тада три глобалне иницијативе – развојне, безбедносне и цивилизацијске.

Најновија, Пекиншка изјава представља први пут да је то учињено на овако свеобухватан и формалан начин, обухватајући и Глобалну иницијативу за управљање. Потписивањем ове изјаве, Србија је, према оцени аналитичара, показала спремност да са НР Кином додатно учвршћује њихово „гвоздено пријатељство”.

*Новинар