Ne želimo da se vratimo u EU, ali želimo bolje odnose

Različiti ljudi imaju različita mišljenja. Kao i sa svakim zaista velikim i važnim pitanjem, poput izlaska ili pridruživanja Evropskoj uniji, uvek će postojati raznolikost stavova. I kao i sa svakim komplikovanim pitanjem poput ovog, postojale su i prilike i izazovi zbog izlaska Velike Britanije iz Evropske unije, kaže ambasador Velike Britanije u Srbiji Edvard Ferguson, odgovarajući na pitanja o tome kako njegovi sunarodnici sagledavaju period od izlaska iz Evropske unije.

– Kada je reč o prilikama, sada imamo više slobode da donosimo sopstvene zakone, da kontrolišemo sopstvene granice i da postižemo nove trgovinske sporazume sa našim partnerima širom sveta. Nedavno smo potpisali nove trgovinske sporazume sa Amerikom, Indijom, a pre dve nedelje i sa Savetom za saradnju zemalja Zaliva (GCC). Pridružili smo se i CPTPP u Aziji. Kao globalna ostrvska trgovačka nacija, dakle, sklapamo nove trgovinske sporazume širom sveta. Ali, naravno, postoje i izazovi. Trebalo je mnogo vremena za pregovore o našem izlasku iz EU. I sada laburistička vlada u Velikoj Britaniji pokušava da reši neke od izazova koje je Bregzit stvorio za naše trgovinske odnose sa EU, koja ostaje naš najveći trgovinski partner – objašnjava Ferguson.

Koliko su ozbiljne spekulacije da se sprema novi referendum o ulasku u EU i da bi sada većina glasala za povratak u Uniju?

Znate, Ujedinjeno Kraljevstvo je demokratska država i ima mnogo pogleda i mnogo mišljenja i uvek se vodi živa debata o našem budućem odnosu sa Evropskom unijom. Ali ne vidim znake da će se referendum desiti u doglednoj budućnosti. Vlada je jasna da želi da unapredi naše odnose sa EU. Ona ne želi da se pridruži Evropskoj uniji, ali želimo da imamo bolji odnos sa EU. Želimo da bliže sarađujemo u oblasti bezbednosti, trgovine, obrazovanja, gde smo se nedavno ponovo pridružili programima „Erazmus” i „Horizont” 2020, na primer.

Dakle, ova vlada želi da resetuje naš odnos sa Evropskom unijom, u kontekstu Bregzita, izvan EU, ali uz bliži odnos, za koji smatramo da je u interesu i Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije.

Ali šta misle „obični” ljudi o mogućnosti referenduma?

Nisam video neke nove podatke, tako da ne mogu da vam iznesem preciznije procene, ali mislim da ljudi imaju različita mišljenja. Samo glasanje o Bregzitu je, mislim, bilo 54 odsto za, 46 odsto protiv. Dakle, to je uvek bilo pitanje gde ljudi imaju različita mišljenja. Siguran sam da će se to i nastaviti. Kao što kažem, za vladu koju predstavljam, namera je da iskoristi mogućnosti Bregzita, da sarađuje sa Evropskom unijom kako bi se rešili neki od izazova i smanjile neke barijere za saradnju u oblasti bezbednosti, ekonomije, kulturne i obrazovne razmene.

Da li su mišljenja Britanaca takođe podeljena otprilike pola-pola o tome kako se trenutno živi u Velikoj Britaniji?

To je veliko pitanje, koje mislim da biste morali da postavite pojedincima. Ali znate, mislim da se svaka zemlja trenutno suočava sa nekim velikim izazovima. I vlade širom sveta se bore da se nose sa velikim bezbednosnim pretnjama koje proizilaze iz ruske invazije na Ukrajinu, krize na Bliskom istoku, kao i sa dugoročnim izazovima, kao što je oporavak ekonomija nakon kovida i tako dalje. Postoji i mnogo problema u vezi sa inflacijom, pitanjima jednakosti... I mislim da imamo vladu koja nastoji da donese najbolje odluke za narod Ujedinjenog Kraljevstva, u okviru ograničenja sa kojima se suočavamo.

I, naravno, želeli bismo da više novca ulažemo u razne stvari. Zato smo veoma fokusirani na rast naše ekonomije, na trgovinske odnose, uključujući i one sa Srbijom, gde naša trgovina trenutno raste po stopi od devet odsto godišnje, što je brže od bilo koje od naših ekonomija. Zato smo veoma zainteresovani da gradimo te odnose. Veoma smo zainteresovani da ulažemo u nove tehnologije, nove inovacije, naš digitalni i centar za veštačku inteligenciju. London je sada broj tri u svetu, ali na evropskom nivou mesto broj jedan za ulaganja u tehnologiju. Kembridž je grad broj jedan za inovacije u Evropi.

Mi zaista ulažemo u nove tehnologije, u tome vidimo mnogo potencijala za rast naše ekonomije, a zatim da iskoristimo taj rast za podsticanje investicija u javne usluge, u naše odbrambene kapacitete i ostalo.