Преседан и нуклеарни НАТО

Одлука Запада да једнострано призна независност Косова против воље Србије, Русије и Кине могла би додатно да затегне односе западних земаља с Русијом, али и са Кином, упозоравају петорица бивших војних команданата НАТО-а у процени будућности овог војног савеза.

„Успостављање преседана по којем део неке земље може да се отцепи против воље те земље могло би да подстакне сепаратизам у другим територијалним сукобима и да тиме повећа ризик од нових конфликата. Ако се жели избегавање тензија у будућности, биће значајно да Запад одржи партнерство са Русијом. Сарадња с њом мора да буде заснована на чврстом реципроцитету, а Русији се не сме да дозволи да икад има једнострани вето на одлуке Запада. Ипак, западне земље треба да у својим безбедносним аранжманима узму у обзир легитимне руске интересе”, наводи се у манифесту под називом „Ка великој стратегији у променљивом свету”.

О овом извештају вероватно ће расправљати шефови држава 26 земаља НАТО-а на самиту у Букурешту у априлу, где би требало да буде донета одлука о будућности Алијансе у новим светским околностима. Манифест о будућности западног савеза написали су бивши врховни командант НАТО-а у Европи, амерички генерал Џон Шаликашвили, бивши председавајући Војног комитета НАТО немачки генерал Клаус Науман, бивши начелник Генералштаба холандске војске Хенк ван ден Бремен, бивши начелник Генералштаба француске војске адмирал Жак Ланксад и бивши начелник Генералштаба британске војске лорд Инге.

Они се залажу да се могући непријатељи превентивно нападну нуклеарним оружјем и разрађују сценарије под којима би то могло да се догоди. Признајући да је преседан већ направљен 1999. године кад је НАТО без одобрења Савета безбедности бомбардовао СР Југославију, утицајни војници тврде да се напад на неку државу може правдати злочинима које та држава чини над сопственим грађанима. „Косовска ваздушна кампања углавном је сматрана легитимном и поред тога што није јасно да ли је била сасвим легална... Даље, један процес покренут је 2001, када је Међународна комисија о интервенцијама и суверенитету држава направила документ по којем је идеја националног суверенитета повезана са одговорношћу државе да заштити појединца. Овим се спречава да се тиранија крије иза вела националног суверенитета, па у случају озбиљних кршења права, држава може да изгуби свој национални суверенитет у корист међународне заједнице. Овај принцип... прихватила је без гласања Генерална скупштина УН.”

Генерали и адмирал наводе потом низ мера које се могу применити против такве државе – од ембарга до потпуне блокаде – али пажњу привлачи следећа реченица: „Запад мора бити спреман да прибегне превентивном нуклеарном нападу како би покушао да спречи неизбежно ширење нуклеарног и другог оружја за масовно уништење”. Они позивају на реформу НАТО-а и организовање новог пакта којим би се повезали САД, НАТО и Европска унија, како би заменили Уједињене нације које су главна мета критике. Манифест, представљен прошле недеље у Немачком Маршаловом фонду у Бриселу – америчкој организацији блиско повезаној с НАТО-ом – написан је након разговора са активним војним командантима и политичарима. Са ставовима петорке упознати су и Пентагон и генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер.

Кључне претње су, тврде аутори, политички фанатизам и верски фундаментализам, „мрачна страна глобализације”, односно међународни тероризам, организовани криминал и ширење оружја за масовно уништавање, климатске промене и енергетска безбедност, као и слабљење националне државе и организација као што су УН, НАТО и ЕУ. Због тога они предлажу да се сила употребљава без дозволе Савета безбедности УН кад је „неопходно да се хитном акцијом заштити велики број људи”.

Прве критике, међутим, стигле су управо из Европске уније. Роберт Купер, утицајни саветник Хавијера Солане, изјавио је за британски „Гардијан” да је збуњен. „Можда ћемо ми заиста употребити нуклеарно оружје пре других, али ја не бих то баш говорио наглас”, рекао је овај бивши саветник Тонија Блера за кога многи сматрају да ствара европску спољну и безбедносну политику.

Немачки генерал Клаус Науман, један од главних стратега бомбардовања Србије, каже да је претња употребом атомске бомбе изазвала негодовање и међу некима од аутора, али да је морала да буде убачена у коначни текст. „Оружје за масовно уништење се шири и ми немамо много могућности да то спречимо. Не знамо како да се с тим изборимо, па нам је потребна велика батина коју можемо да употребимо ако нам не преостане ништа друго”, рекао је он. 

Превентивну употребу нуклеарног оружја у суботу је поменуо и начелник генералштаба руске армије Јуриј Балујевски, а у контексту извештаја НАТО-петорке, објављеног три дана пре његове изјаве, постаје јасно да је то био само одговор на индиректне претње са Запада.