Брже и лакше у стечај

Чишћење привреде од пропалих предузећа чији су рачуни годинама у блокади неће бити ни брзо нити лако, али када се то реши, Србија ће постати земља у којој ће стечајеви трајати као у Европи, а не као до сада (у просеку) 33 месеца.

На такав закључак упућују речи Весне Гаћеше, директорке републичке Агенције за лиценцирање стечајних управника, јер од 23. јануара ове године почиње примена новог Закона о стечају. Уз то, каже, и њена „кућа” је, такође, последњим изменама прописа добила одрешене руке за максимално повећавање ефикасности у гашењу фирми којима више нема помоћи.

Гаћеша верује да ће се стечајни управници, па и трговински судови (у којима је такође дошло до великих кадровских промена у актуелној реформи правосуђа) снаћи у примени три стара, али и новог Закона о стечају. Поготово што сада више нема стечајних већа, већ само судија – појединаца.

Србија тренутно има 380 лиценцираних стечајних управника, што је за наше потребе, како верује, сасвим довољан број. Њих 240-250 има искуства у тим пословима, а остали чекају своју шансу. Њихова имена су прослеђена трговинским судовима и судије ће их (углавном по систему случајног избора) бирати и поверавати им „предмете”. Непристрасност у избору је обезбеђена посебним програмом и правилником, али у случају да на неком подручју суда нема одговарајућег профила управника, стечај ће се поверавати стручњаку из неког другог суда по образложеној одлуци судије. Агенција и судови ће пратити рад и ефикасност рада стечајних управника па ко буде спорије радио добијаће мање посла и обрнуто.

Да би се заштитили интереси поверилаца, али и саме државе, стечајни управници ће за квалитет свог рада одговарати и својом имовином, а да би се уопште бавили тим послом морају имати полису обавезног осигурања од професионалне одговорности са осигураном сумом од најмање 30.000 евра, а за ваљаност обављеног посла одговарају три године по окончаном стечајном поступку. Морају бити регистровани као предузетници или чланови друштва како би могли да се баве тим послом.

Стечајни управници су дужни да о свом раду извештавају надлежног судију и Агенцију, која је последњим изменама прописа добила много већу улогу. Један од нових послова јесте и издавање обавезујућих упутстава по којима ће стечајни управници поступати. Агенција надзире рад управника, а одласком на терен може да им контролише не само рад, већ и да их пропитује о послу за сваки конкретан случај. Ако се догоди да су два управника у сличним случајевима имали осетно другачији приступ, Агенција је дужна да уједначи праксу.

Шта учинити са више од 60.000 неликвидних фирми чији су рачуни већ годинама блокирани?

Број је одиста, сматра наша саговорница, огроман, али сви ће полако доћи на ред. Народна банка Србије, која прати финансијско стање свих предузећа, сваког месеца ће извештавати трговинске судове о предузећима која су у блокади најмање три године. Њих је, како напомену саговорница, око 6.000. Потом се иде на две године и све до оних који не плаћају доспеле обавезе за пар или који месец дуже.

По дефинисаној процедури судови објављују оглас и позивају повериоце да се јаве и да покрену стечајни поступак. Ако их има, дужни су да уплате предујам, а ако се нико не јави, суд отвара и затвара стечај, а то је, уз гашење пореских и регистрационих бројева, и крај предузећа. У случају да има неке имовине – она аутоматски припада држави.

Веома је важно, каже Весна Гаћеша, да се и поступак такозване реорганизације предузећа, за које у целини или деловима има шансе за опоравак, не може развлачити унедоглед као до сада. Чим неко од поверилаца уочи да се усвојени план реорганизације не спроводи како ваља – има необорив разлог за покретање стечаја.

Весна Гаћеша, и сама лиценцирани стечајни управник, очекује да ће после првих „прележаних дечјих болести” у примени нових прописа Србија постати земља у којој гашење фирме неће трајати годинама, а да ће инвеститори моћи да у брзом стечајном поступку брже и лакше стигну до своје имовине. И за сам крај истиче оно што је у целом свету готово нормална, свакодневна економска чињеница – да стечај није смак света, већ само епилог једне рђаве економије, која може бити добро искуство за нови пословни покушај.

Слободан Костић

---------------------------------------------------

Одузимање лиценце

Осим што ће за свој рад одговарати својом имовином, без обзира на осигурање за квалитет обављеног посла, стечајни управници могу остати и без лиценце у случају најтежих повреда дужности. За мање прекршаје или „непослушност” изричу им се најпре опомена, па јавна опомена, новчана казна и, на крају, само ускраћивање дозволе за рад. Циљ је да се и у ову пословну сферу уведу правила која важе и у развијеним земљама. За правила, која су у духу најбоље европске традиције, Агенција је добила, према речима Гаћеше, велику подршку, од Светске и Европске банке за обнову и развој и признање за модел на који се ваља угледати.