Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Папандреу: Земље западног Балкана 2014. у ЕУ

Папандреу: Земље западног Балкана 2014. у ЕУ
Ивица Дачић, Вук Јеремић и Јоргос Папандреу (Фото Танјуг)

Циљна година за прикључење земаља западног Балкана Европској унији је 2014, рекао је јуче у Београду Јоргос Папандреу, грчки премијер и министар спољних послова. Папандреу, који је почасни гост треће конференције амбасадора Србије, оценио је да регион западног Балкана мора да крене „крупним корацима напред и да отресе са себе ратове и конфликте из прошлости”.

Грчка је мотор покретач агенде 2014. да све земље западног Балкана до те године постану чланице ЕУ и тај циљ је остварив, истакао је грчки премијер, а преноси Танјуг. Он је додао да ће окончање пута ка ЕУ захтевати од држава које желе да уђу у европску породицу народа „мирољубиво решавање конфликата од свих страна и поштовање људских и мањинских права, као и борбу против илегалних миграција, организованог криминала и корупције”. Он је поручио да ће Грчка на том путу бити најважнији ослонац и пријатељ Србији.

Говорећи о питању Косова, Папандреу је истакао да је то комплексно питање и да се Грчка залаже за решење које ће бити засновано на повељи УН и поштовању међународног права. Папандреу је казао да његова земља подржава став Србије да се обрати Међународном суду правде и тражи саветодавно мишљење о легалности једнострано проглашене независности Косова.

Министар спољних послова Србије Вук Јеремић, претходно је, отварајући у Палати „Србија” дводневну конференцију, најавио да ће приоритети спољне политике Србије у наредних годину дана бити наставак процеса европских интеграција, мирна одбрана уставног поретка, консолидација стабилности и сарадње у региону и продубљивање економске сарадње са државама света.

Јеремић је истакао да ће Србија у 2010. години наставити са пажљиво балансираном и активном спољном политиком, која ће се базирати на четири стуба – Бриселу, Москви, Пекингу и Вашингтону, како је то дефинисао председник Србије Борис Тадић, преноси Фонет.

Говорећи о агенди 2014, Јеремић је истакао да верује да „обећање у Солуну може да буде испуњено у Атини 2014”. Кад је реч о региону, Јеремић је истакао да Србија придаје велики значај добрим односима са суседима и да ће у 2010. наставити да делује као кључна земља региона позиционирана тако да може да делује као фактор евроинтеграција за цео регион. Он је нагласио и да је стабилност Босне и Херцеговине најзначајнија за стабилност целог региона.

Као приоритет спољне политике Србије Јеремић је истакао и економску дипломатију напоменувши да ће Србија током 2010. године председавати Цефтом.

Вук Јеремић је захвалио Папандреуу на доласку у Београд подсетивши се тренутака после петооктобарских промена 2000. године. „Сећам се када сам га као млади активиста нервозно чекао испред Центра ’Сава’ после мирне револуције у октобру 2000. Он је дошао и пружио ми руку, рекавши: ’Честитам, Србија је данас почела свој европски пут’”, закључио је Јеремић обраћање амбасадорима учесницима конференције.

П. Р.

-------------------------------------------------

Тадић: Историјски пријатељи и партнери

Грчка и Србија представљају историјске пријатеље и партнере у данашњици и сасвим сигурно стратешке партнере и у будућности, оценио је синоћ председник Србије Борис Тадић после разговора са грчким премијером Јоргосом Папандреуом у Београду. „Још једном од њега смо добили подршку на путу европских интеграција за нашу земљу, а Јоргос Папандреу је човек који је пласирао у јавност Агенду 2014. када би читава југоисточна Европа требало да буде интегрисана у Европску унију, сто година након почетка Првог светског рата”, рекао је председник Тадић.

Он је истакао да је увек срећан да види Јоргоса Папандреуа у Београду, „великог пријатеља Србије и једног изузетног светског политичара, данас председника грчке владе”.

Танјуг

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.