План „Статус” на мала врата уводи мисију ЕУ на Космет

У тренутку када представници ЕУ и косовских институција у Приштини разговарају о утврђивању даљих корака у одређивању статуса јужне српске покрајине, постаје све очигледније да план „Статус”, којим се предвиђа деловање косовске полиције и војника НАТО-а уколико дође до немира после једностраног проглашења независности Косова, представља увођење безбедносног дела мисије ЕУ у покрајину без званичног одобрења.

Такву намеру, која би „на мала врата” увела мисију ЕУ у покрајину, поткрепљују сличности плана „Статус” са документом „Тима за планирање мисије на Косову” (ЕУПТ), који је у Бриселу поднет у септембру прошле године и који је „Политика” објавила следећег месеца. Како је већ познато, та мисија, која би деловала у склопу заједничке Европске безбедносне и одбрамбене политике (ЕСДП), имала би више од 1800 припадника, пре свега полицајаца, али и судија, тужилаца, управника затвора и цариника; почетни мандат би јој трајао две године, а годишње би коштала 150 милиона евра. У извештају се јасно наводи да „не сме бити оперативних процепа између Унмика и мисије ЕСДП, а ЕУ треба да буде спремна да усвоји мудре одлуке како би то гарантовала”. Чак се овоме додаје и препорука да се „неформално покрене процес стварања мисије”.

У документу се наводи да би страх од „безбедносног вакуума”, који би могао да настане између проглашења независности и проналажења правне формулације која би „покрила” једногласан политички договор земаља ЕУ о слању мисије, могао да буде избегнут слањем снага ЕУ, што би послужило као додатни аргумент за неодлучне чланице Уније да подрже слање мисије, чак и ако нису спремне да признају једнострано проглашену независност.

Портпарол КПС-а у Приштини Ветон Ешљани тврди за „Политику” да представници ЕУ нису имали никаквих „додирних тачака у вези са планом ’Статус’”, нити су консултовани, па он довођење у везу та два плана оцењује као спекулације.

„План ’Статус’ сачињен је још у децембру 2005. године, у време када је почело да се говори о ’коначном’ статусу јужне српске покрајине, а у њему су разрађене све опције евентуалног погоршања ситуације, било да се ради о једностраном проглашењу независности Косова, пролонгирању датума коначног решења или су у питању било које екстремне и несвакидашње ситуације које полиција мора да стави под контролу”, каже Ешљани. Он није хтео да говори о појединостима плана „Статус”, али је рекао да ће, уколико дође до „специфичне ситуације на коју не могу да одговоре КПС и међународна полиција бити ангажовани војници НАТО-а у саставу Кфора, „али до одређеног момента, односно до смиривања ситуације”, после чега би надлежност поново била враћена полицији.

Бојазан да су Срби мета операције „Статус” поткрепљује и јучерашња најава портпарола Кфора Бертранда Бона о доласку 560 војника из Италије. Наиме, од 4. фебруара у року од месец дана овај батаљон ће бити распоређен у централном и северном делу покрајине, где се већ налази око 16.000 припадника Кфора. Извесну сенку на веродостојност портпаролових речи, да се ово појачање не може довести у везу са статусом Косова, него да представља „редовну вежбу припадника мировних снага”, могла би, између осталог, да баци изјава изасланика Хавијера Солане на Косову Јонаса Јонсона за јучерашњи приштински дневник „Зери” да се координира датум независности, као и да су при крају припреме за успостављање нове мисије на Косову, која ће се бавити питањима правосуђа и полиције.

О истој теми са Соланом, комесаром за проширење Олијем Реном и генералним секретаром НАТО-а Јап де Хоп Схефером разговараће данас у Бриселу косовски премијер Хашим Тачи, који је уочи одласка у Брисел најавио „лепо изненађење” у виду објављивања датума косовске независности. Састанак Савета министара ЕУ предвиђен је за 28. јануар, али се не очекују доношење одлуке о слању мисије ЕУ, пре свега због неслагања око правног основа.

Лидер Српске листе за Косово Оливер Ивановић сматра да су ова два плана повезана утолико што би Мисија ЕУ обезбедила додатне полицијске и војне снаге, па би Кфор имао на располагању додатних 350-400 полицајаца које би распоредили на север. Ивановић сматра да би евентуално иступање српских полицајаца из КПС-а и напуштање полицијских станица само олакшало размештања међународних и албанских полицајаца на север, што би био неповратан процес.

У поменутом документу за припрему мисије ЕУ разрађена су три сценарија према степеновању отпора Срба према независности на северу и у енклавама и сходно томе предвиђени су конкретни кораци. У случају „углавном стабилне ситуације”, која подразумева низак-средњиниво опасности уз повремене локалне инциденте, подразумева се да је „интегритет КПС у целости или већим делом сачуван и да би мисија ЕСДП требало да буде спремна да попуни тренутно насталу празнину у капацитету КПС само у ограниченим областима”.

Уколико дође до делимичног отпора српског становништва ниво опасности се класификује као средњи. Отпор би могао да буде у виду протеста, укључујући насилне демонстрације углавном у северном делу Митровице. У оваквим околностима локални КПС би и даље могао да буде довољан за очување реда, укључујући и границу, „мада би служба могла да се суочи са проблемом недостатка људства због тога што би већи број српских полицајаца давао отказе или у најмању руку не би испуњавали дужности”. У овом случају било би потребно појачање капацитета безбедносне мисије ЕУ на северу Косова. Овакво прегруписавање персонала требало би, међутим, посматрати као краткорочно решење због тога што би се оно знатно одразило на укупне оперативне капацитете целокупне европске мисије.

Трећи сценарио предвиђа да Срби испоље „пуни отпор” у вези са решењем статуса и његовом применом, и северно од Ибра и у другим деловима Косова, што би могло да резултира расформирање КПС-а. У документу ЕУ се предвиђа да би већина српских полицајаца напустила службу; то би створило безбедносни вакуум, посебно на северу и у енклавама са већинским српским становништвом. У овој ситуацији, полицијска компонента ЕСДП досегла би границе својих оперативних капацитета. После одговарајуће процене ризика, мисија ЕСДП ће можда размислити о томе да се постепено поново распореди и преузме првенство као полицијска снага. Осим тога, можда ће морати да се покрену дисциплинске мере против свих полицајаца КПС који не буду испуњавали дужности. Државе чланице можда ће разматрати појачање полицијске компоненте.

Негирајући сличност између плана „Статус” и плана мисије ЕУ, портпарол КПС Ељшани каже да је „Статус” „јединствен план, без икаквих ’специфичности’”.

На питање „Политике” да ли постоји план за деловање уколико Срби са севера Косова напусте косовске полицијске структуре, Ешљани каже да „не верује да до тога може да дође”, али на наше инсистирање ипак додаје да постоји „одговарајући одговор”. „Али, званично не могу ништа да вам кажем. Оно што је истина је и да полицијске структуре на северу Косова имају овај документ”, кратак је био Ешљани подвлачећи да план „Статус” на северу Косова „имају само они полицајци који су по чину високо рангирани и који треба да га имају”.