Бескрајно малтретирање Новосађана

Нови Сад – Иако шалтер-сала у згради Полицијске управе у Новом Саду отвара своја врата у седам часова, већ у пет, по мрклом мраку, испред тог здања почиње формирање дугих редова. Тако у највећем војвођанском граду почиње „процедура“ издавања личних докумената – личне карте, пасоша, регистарског листа за возила и сличних „папира“. Међутим, начин на који Новосађани стижу до тих докумената тешко може бити у складу са људским достојанством, па и здравим разумом.

Кажу да нигде у Србији није теже доћи до неког личног документа него сада у Новом Саду. Зграда у којој се налази шалтер-сала изграђена је пре више од 30 година за потребе упола мањег броја становника него што град и приградска насеља имају сада.

У међувремену број становника се непрестано увећавао, посебно претходне деценије, када је Нови Сад и Војводину запљуснуо највећи талас избеглица са ратом захваћених подручја. И они су овде морали да затраже сва нова документа. А редови пред неколико шалтера били су све дужи и понижавајући. Ни, како кажу, рационалнија организација посла није дала задовољавајући резултат.

Надлежни су зато пре коју годину одлучили да се неки документи, пре свих лична карта, односно уписивање промене боравишта или пребивалишта у њој, могу издавати и у полицијским станицама на подручју града и неколико приградских насеља. Таква могућност постојала је у градским четвртима Лиман и Детелинара, потом у Футогу, Петроварадину... Гужве су се знатно смањиле, али је то кратко трајало.

Новом организацијом и систематизацијом на нивоу Министарства унутрашњих послова у Новом Саду је „смањен број извршилаца“ у Одељењу за управне послове и већ месецима око 350.000 људи са овог подручја за сва лична документа морају по њих да дођу на неколико шалтера у сали Полицијске управе чија је површина тек стотинак квадрата!

Систем рада је такав да грађани сами извлаче своје редне бројеве (250 дневно) из аутомата, па они који не поране са првим петловима никада не знају ни да ли ће доћи до броја. Када се извуче број, онда се чека, чека, чека... и често не дочека да се извучени број појави на монитору постављеном изнад шалтера до 19 часова, када се затвара сала. У том случају „процедура“ се наредног или неког другог дана мора поновити, почев од редова испред Полицијске управе. И они срећници који првог дана дођу до шалтера често не обаве посао због грешке у документацији, недостатка неког обрасца или нечег трећег, па и њих снађе исто.

Шалтерски радници кажу да они нису криви за мањак шалтера, односно особља и да се труде да свој посао и у таквим и за њих тешким условима обаве што професионалније и ажурније. А испред шалтера огромно незадовољство. Грађани се жале на спорост у раду, да посебно на личним картама, уместо предвиђених пет, најчешће раде два шалтера, на нељубазност особља... Шта о свему мисли руководилац Одељења за управне послове нисмо сазнали, јер нам је његова секретарица скренула пажњу да „не комуницира са медијима“ и залупила слушалицу.