Од ујединитеља до одбаченог вође

Само два дана пошто га је врх Хрватске демократске заједнице избацио из странке, Иво Санадер губи и све бенефиције као бивши премијер, чиме се практично после пуних 20 година враћа у ред „обичних” Хрвата који не уживају никакве повластице функционерских положаја. Док католички верници у Хрватској 6. јануара славе Света три краља, некадашњем премијеру истиче законско право да као бивши премијер још шест месеци од престанка функције ужива у привилегијама посебно штићене особе – службени аутомобил „бе-ем-ве”, возач и неколико телохранитеља.

За само две деценије овај кршни Далматинац прошао је пут од гастарбајтера повратника, преко ујединитеља ХДЗ-а до одбаченог вође, презреног од безмало читаве хрватске јавности.

Уочи распада СФРЈ, 1989. године, Ивица Санадер је био само један од типичних хрватских гастарбајтера у Аустрији, где се бавио спортским новинарством, набављао пин-ап фотографије за загребачки „Старт”, уз повремено кокетирање с политиком, будући да је помогао оснивање аустријског огранка ХДЗ-а. Годину дана касније, повратком у Хрватску почиње његов друштвено-политички успон, од ангажмана у Хрватском народном казалишту, преко функције министра науке, до заменика шефа дипломатије. Узимајући у обзир актуелну аферу око Хипо-Алпе-Адрија банке у Хрватској, у којој је наводно учествовао и бивши премијер, хрватски медији подсећају да је баш у време кад је Санадер био заменик министра спољних послова Хрватска добила прве кредите управо од Хипо банке за куповину зграда амбасада широм света.

Санадеров политички успон неминовно је у вези и са председником Фрањом Туђманом, коме је годину дана био шеф кабинета, да би се потом вратио у дипломатију и тек после Туђманове смрти показао политичке амбиције. Од 1999. године почиње својеврсни рат за контролу ХДЗ-а између Санадера и Ивића Пашалића у којем Иво побеђује тако што је 2000. године изабран за председника странке. Док је његов опозициони ангажман обележила борба против сарадње са Хашким трибуналом, као и гласна подршка Мирку Норцу, Анти Готовини и осталим оптуженима за ратне злочине, када је 2003. сео у премијерску фотељу скроз је „променио плочу”.

Санадер је као премијер одједном инсистирао на сарадњи са Хагом, бржим евроатлантским интеграцијама, али и формалном поштовању националних мањина, тако да је од његовог времена „сасвим нормално” да премијер Хрватске честита православцима Божић по јулијанском календару.

Међутим, прве две године Санадеровог првог премијерског мандата, које загребачки медији означавају као његово „златно доба”, почеле су да се урушавају оставком шефа дипломатије Миомира Жужула, под притиском корупционашких афера, које се од тада само гомилају у хрватској јавности и наводно све воде ка Иви. Кад се 1. јула прошле године напрасно повукао из политике, препустивши премијерско кормило Јадранки Косор, нико није могао ни да претпостави да ће навући толики гнев јавности да за само шест месеци његова промена одлуке изазове јединствену осуду безмало целог ХДЗ-а, али и Хрватске.

Хрватски медији јединствени су у глорификацији потеза Јадранке Косор, истичућу да је избацивање Санадера из ХДЗ-а „једина логична одлука након после инцидентне најаве да недемократским и ванстатутарним средствима кани преузети власт у странци”. Санадера описују као „опасног политичког авантуристу”, који је „апсолутно неспособан за перцепцију реалности”. Колумнисткиња загребачког „Јутарњег листа” Јелена Ловрић се пита „је ли му његова ароганција или му је нека паника помрачила мозак, али његови су поступци потпуно ирационални” и додаје да је Санадер себе преценио, а Косорку потценио.

Чини се да са особитим задовољством медијски посленици прстом упиру у бившег премијера као наводног виновника афере са Хипо банком, иако он тврди да не би одступио од најмоћнијег положаја у земљи да је учествовао у тој афери. Међутим, медији већ расправљају о томе како је могуће Санадеру укинути заступнички имунитет уколико 15. јануара, када му престаје мораторијум од шест месеци на посланичко место, одлучи да се врати у Хрватски сабор.

Медији су се потпуно обрушили на Санадера називајући га „разбијачем ХДЗ-а”, оцењујући да је његова политичка каријера највероватније завршена. Иако је увео Хрватску у НАТО и значајно је приближио чланству у ЕУ, Санадер ће тешко успети да оствари успех Стјепана Месића, јединог хрватског политичара који се успео да се врати на политички врх пошто је претходно избачен из своје прве странке, и то баш из ХДЗ-а.

Иви Санадеру се, пре смеши, политичка судбина његовог некадашњег страначког конкурента Ивића Пашалића, који је избачен из ХДЗ-а и никад се није вратио у политику. Додуше, Пашалић је сада успешни грађевинар, који за собом није оставио сумње у корупционашке репове.