Политичари очима скупштинског стенографа

Посланици Народне скупштине Србије немају пажљивијих слушалаца од стенографа, којима је посао да сваку њихову реч забележе. Дебатни стенограф Роза Митровић, међутим, осим тога што их слуша, већ 35 година, „хвата” и њихов израз лица и све то преноси на папир. Тако је настало више од 500 карикатура посланика из неколико држава у којима смо живели од СФРЈ, преко СРЈ, СЦГ до Србије.

Роза Митровић није „само” дебатни стенограф, она је сликар, иконописац, њен мозаик се налази на манастирској капији Ђурђевих ступова, а, уз благослов Хиландара, држи и школу иконографије више од десет година. У разговору за „Политику” она каже да сва своја занимања подједнако воли. Објашњава да је и стенографија исто као и сликање и цртање – покрет: „Треба целе реченице свести на једну кривуљу и ето везе са цртањем, што се код мене јако добро исказало у карикатурама”.

Прву карикатуру урадила је са пет година, а посланике је почела да црта чим је ушла у скупштину. Ко ће бити нацртан зависи од „онога што у том тренутку говори или од израза лица док говори, просто они се својим понашањем сами изаберу”. Тако се, каже, из њене збирке карикатура, практично, хронолошки могу послагати сви важнији догађаји који су обележили неки период. Она испод сваког дела пише датум и оно што је неко рекао у тренутку настајања карикатуре.

Тако је, на пример, књижевник Брана Црнчевић „заслужио” да буде нацртан тиме што је био први посланик који се у некадашњој Савезној скупштини колегама обратио речима: „Даме и господо”.

У дугој скупштинској каријери било је лепих, али и оних других, непријатних тренутака. Роза каже да „карикатура може понекад да буде и увредљива, искрено не хватам само лик већ моје виђење те особе у датом тренутку, а, можда, некад своје расположење пројектујем на оно што цртам, па испадне тако како испадне”. Она прича да су нарочито жене осетљиве, па је тако једна дама, у време велике Југославије, ошамарила. Каже да је шамар и заслужила: „Нацртала сам је како плаче и барицу суза испод ње, намера ми је била да јој покажем да онај због кога плаче није вредан, али ето”.

Ни једном Словенцу се није допала карикатура, па је „насрнуо на мене, а човек два метра висок, нимало није било пријатно, али зауставили су га”. Било је и оних који су желели да купе своју карикатуру, док је „црногорски песник Момир Војводић желео да стави ту карикатуру у своју књигу”. Нацртала је и Драгана Марковића Палму, лидера ЈС-а, није, каже, сигурна да је видео карикатуру, али „Палма је, иначе, благонаклон”.

Роза Митровић ће за који дан у пензију. Излагала је своје радове на више од 30 самосталних и групних изложби, а добитник је прве награде на Мајским сусретима Југославије 2002. године. Има позив из Цеља за изложбу карикатура. Она би желела да њене карикатуре буду изложене тамо где је толико њих настало, у Дому Народне скупштине Србије. То би, свакако, био леп испраћај у пензију, а има изгледа да до тога дође. Роза Митровић каже да ранија руководства парламента нису имала слуха за тако нешто, али садашње је заинтересовано.

Мирјана Чекеревац