Блуз је моја највећа љубав

Ако кажете: човек, гитара и глас, сви ће знати да се ради о чувеном британском уметнику Крису Рији. После две године овај кантаутор, певач, инструменталиста враћа се у Београд. Поново ће се представити публици 5. фебруара у „Сава центру”.

Крис Рија долази из велике породице, има два брата и четири сестре. Често говори како се његовој породици никако није свидело што је музику одабрао као животно опредељење. Иако је у досадашњој каријери продао више од 30 милиона албума, пробој на светску музичку сцену није био нимало лак за Рију. Деби албум овог музичара „WhateverHappenedtoBennySantini?” објављен је 1978. године, али је до плоче која ће постати број један на британској топ-листи морао да се стрпи чак 11 година.

Увек истиче да му је породица најважнија у животу а познато је да се и те како трудио да сачува своју приватност. Са супругом Џоан има две ћерке – Џозефин и Џулију Кристину. Божић је за њега веома значајан празник и прославља га са породицом на старомодан начин.

У интервјуу за „Политику” Крис Рија се присећа свог концерта у Београдској арени, одржаног у пролеће 2008. године, и најављује нови сусрет са српском публиком:

– Последњи концерт у Београду био је диван. Публика је била фантастична и са великим ентузијазмом реаговала је на све песме. Те вечери био је и мој рођендан, па је то овај концерт учинило још лепшим и заиста имам дивне успомене. Сећам се да смо после наступа отишли на вечеру у један ресторан и успут сам видео колико је Београд леп град. И на предстојећем концерту потрудићемо се да наше блуз песме донесемо публици на високом нивоу а, наравно, извешћемо и све моје добро познате нумере.

Пре две године прославили сте три деценије од изласка Ваше деби плоче. Колико Вам је значајан био тај јубилеј?

Да, навршило се 30 година од изласка албума „WhateverHappenedtoBennySantini”. Знате, такве јубилеје и годишњице не схватам превише озбиљно, нити оне играју значајну улогу у мојој музици. Било је лепо осврнути се на каријеру и на оно што сматрам својим позитивним радом… Такође, и да уочим да ли је било неких мана. Али, највише ме занима шта ће донети будућност.

Почетком новог миленијума преживели сте озбиљну инфекцију панкреаса.Колико се Ваш живот променио после операције и дуготрајне рехабилитације?

Много шта се променило од операције. Придржавам се строгог дијеталног режима исхране и веома сам обазрив. Нажалост, могу да конзумирам само одређене производе. Такође, морам и стално да пазим на ниво шећера. Редовно вежбам, а трудим се и да уносим што мање алкохола. Овакав режим је сада део мог живота. На почетку ми је било тешко, али прихватио сам да морам тако да живим.

Иако сте 2006. изјавили да више нећете снимати соло албуме, две године касније објавили сте „TheReturnoftheFabulousHofnerBlueNotes”. Зашто сте променили мишљење?

Рекао сам да ћу мање радити оно шта су људи навикли да добију од мене. Нисам никад ни намеравао да престанем да снимам нове песме, а нарочито блуз обраде. Тако је било и са „TheHofnerBlueNotes”. Жеља нам је била да отварамо странице музичке историје и прерађујемо песме и звуке из једне ере за данашњу публику.

Поред музике и сликарство је Ваша велика љубав. Шта Вам даје сликање?

Уживам у сликању које за мене има терапеутско дејство. Сматрам да је сликање само још један начин да представим свој уметнички израз. То некако радим паралелно са музиком и те две ствари иду једна уз другу. Моје слике су комплементарне са музичким радом, али су и целина за себе. Знате, ја сам протеклих година излагао своје радове у бројним градовима.

У једном интервјуу рекли сте да баш и немате лепо мишљење о популарној музици. Али, да ли постоји нешто у данашњој музици што Вам је привукло пажњу?

Не сећам се да сам исказивао негативно мишљење о савременој музичкој сцени. Можда је то извучено из контекста, а јесам говорио о томе да је моја истинска и прва љубав блуз, а данас овај жанр, нажалост, није толико присутан у музици. Има много уметника чији рад поштујем и сматрам да у знатној мери доприносе савременом музичком тренутку. Једино што ми смета су ови актуелни ријалити шоу-програми који не приказују праву слику савремене музике.

Обожавате трке „формуле један”. Шта Вас ту привлачи?

Да, ја сам велики обожавалац „формуле један” и уопште свих ауто-мото трка. Нарочито ако се присетимо прошлости и свих оних сјајних аутомобила и трка. Веома волим кола. Сећам се сјајних тимова Алфа Ромеа, Масератија, Ферарија…, а данас тимова Реноа, Мекларена, Вилијамса. Тај спорт ми је страховито узбудљив.

Недавно је објављена компилација „StillSoFartoGoTheBestofChrisRea”, која је добро прошла на топ-листама. После толико година у музичком бизнису, колико су Вам важне позиције на листама или добра продаја?

Албум „StillsoFartoGo” је нешто на шта сам веома поносан и срећан сам што сви обожаваоци коначно могу да имају све моје најбоље песме на једном компакт диску. Тај CD обухвата велики део моје музичке каријере. Кад већ имам такав CD, онда треба да имам и аутобиографску књигу. Морам да признам да сам имао веома интересантан и испуњен живот. Много је догађаја који су утицали на мој живот, а које је требало описати. Књигу сам већ завршио и биће објављена до краја године. Али, још увек нисам почео рад на новом студијском албуму и нисам сигуран када ће изаћи. Знате, ја инспирацију добијам и током турнеја. Нова турнеја почиње 25. јануара и траје до 5. априла и сигуран сам да ћу и тада добити много идеја, пре свега за мелодије и стихове... Молим све обожаваоце да буду мало стрпљиви и надам се да ће им се нова музика свидети.

Позиције на топ-листама ми нису важне, зато што сматрам да оне не одсликавају на прави начин колико се продаје или емитује музика. Права слика није јасна. Једино што ме занима јесте да откријем колико се у којој земљи продаје моја музика, али само због тога да бих знао колико је ту мој рад релевантан и колико људи ужива у мојој музици.

Јелена Копривица