Музика проналази људе

Крај музичке 2009. године на домаћој сцени, између осталог, обележио је и излазак новог студијског албума састава „Велики презир”. Албум „Никадјекрај” по многима представља најбоље инди рок издање у протеклих годину дана.

Певач, гитариста и фронтмен „Великог презира” Владимир Коларић за „Политику” истиче да је поносан на чињеницу да бенд већ петнаест година на сцени ради у континуитету, без обзира на број објављених албума, кадровске промене и остале проблеме које муче практично све рок саставе у Србији.

– Сви који су желели могли су да послушају снимке на нашој веб страници и да виде чиме се бавимо у одређеном тренутку. Наравно, и да посети неки од наших концерата. Ни у једном тренутку нисмо престали да свирамо, истина нисмо баш били на турнеји све ово време, али континуитет је свакако постојао.

На албуму „Никадјекрај” са „Великим презиром” је сарађивао и Кен Стрингфелоу, члан култног америчког алт рок састава „Поузис” и дугогодишњи сарадник групе R.E.M. Коларић каже да је до њихове сарадње дошло сасвим случајно.

– Кен је био на мини-турнеји по Србији, а са њим ме је упознао Горан Обрадовић („Попсајкл”, „Ребел стар”). Дао сам му неке наше снимке и он је био расположен да дође и учествује у стварању новог албума. Човек је дошао, свирали смо и снимили велики део албума за само три дана. Изузетан тип.

У време када су настали, „Велики презир” је био прави одговор на оно што се у то време свирало у Великој Британији и Америци. Иако је изузетно незахвално описивати звук неког састава, питали смо Коларића како он, сасвим лично, данас доживљава музику „Презира”.

– Тренутно ме наша музика подсећа на ноћ кад не можеш да спаваш. Није ти лоше, али ти се не спава. Ниси ни тамо ни овде, свашта се догађа испод капака, другачији свет сачињен од кристалних тобогана, непознатих предела...

Додаје да звук на албуму и атмосферу на свиркама не би постигао без колега из бенда од којих неки имају солидну „километражу” на домаћој сцени.

– Музика је важна сваком од нас. Мислим да километража и није некакав пресудни фактор, оно што је изузетно битно је да сваки пут, на свакој проби, концерту имате то узбуђење као да вам се то догађа први пут. То је оно што музичара чини уметником.

Владимир каже да не види ништа лоше у експанзији Интернета који је допринео пребогатој понуди и лакој доступности музике. По њему, квалитет ће увек наћи свој пут.

– Треба се препустити осећају, никако тражити нешто. Негде ће већ засвирати песма која ће те занимати. Музика ће пронаћи тебе, ако слушаш пажљиво.

Према Владимировим речима, свирке су те којима ће се „Велики презир” потрудити да у овој години оправда похвале на рачун новог студијског албума.

– Урадили смо два спота која ће публика имати прилике да види овог месеца. Након тога идемо да свирамо... Свуда!

А. Чолаковић