Једна крштеница за сва времена

Нови систем вођења матичних књига, који је у Београду званично почео да се примењује, највише је погодио – матичаре. Послове у вези са вођењем матичних књига убудуће ће, истиче Зоран Костић, члан Градског већа, обављати 105 градских матичара уместо некадашњих 190, колико их је радило у 17 општина. Вишак радне снаге већ је распоређен на друга радна места, а неки од њих проглашени су технолошким вишком. Слово новог Закона о матичним књигама, који је усвојен у марту прошле године, прописује да матичне књиге од сада могу да воде лица са високом стручном спремом са изузетком оних који су до ступања овог закона на снагу затечени на том радном месту. Новина је и то да грађани рођени на територији престонице изводе из матичних књига рођених, венчаних или умрлих могу да преузму у било којој београдској општини, али само ако су њихови подаци из изворника пренети у електронски облик. Ова правила не важе за издавање потврде о држављанству јер је за ту област надлежно Министарство унутрашњих послова.

– До сада је у нову форму пренето 80 одсто података. Сопот, рецимо, још није пребацио податке из матичних књига у нови електронски систем. Свака градска општина је водила матичне књиге у седишту општине и истуреним месним канцеларијама. Од сада функционишу 22 матична подручја, али у 12 општина књиге се воде само у седишту општине. У Жаркову, Борчи, Батајници, Калуђерици и Белом Потоку и даље постоје истурена одељења – истакао је Костић. По новом закону матичари имају право да издају изводе на целој територији Србије, али то за сада функционише једино на територији Београда – додаје члан Градског већа.

Најкасније у року од две године од дана почетка примене закона, надлежни из Министарства за државну управу и локалну самоуправу требало би да обезбеде услове за успостављање централног система за електронску обраду и складиштење података, као и чување другог примерка матичних књига.

Активности на успостављању централног система почеле су, поручују из овог министарства, и пре почетка примене закона. У првој фази тог пројекта већ учествују Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац и Лесковац. Израђен је главни пројекат, а у току је и израда централне пријаве за преузимање података из матичних књига, додају у министарству. Према закону, у року од пет година све општине у Србији требало би да имају и електронску верзију матичних књига, па грађани неће морати да путују из једног града у други по документа, јер ће то моћи да обаве у општини у којој живе.

Изводи из матичних књига неће важити шест месеци као до сада већ ће бити трајни. Преузимање докумената наплаћиваће се по непромењеној цени од 290 динара за извод из матичне књиге рођених. Обрасце ће издавати искључиво Народна банка Србије – Завод за израду новчаница и то на квалитетнијем папиру, са холограмом и заштитним жигом. Прописан је и прелазни период за издавање и употребу извода на старим обрасцима – најкасније до 28. фебруара.

М. Бракочевић

-----------------------------------------------------------

Матичари са општинским печатом

Пребацивању података из матичних књига у нови електронски систем претходио је пилот-пројекат умрежавања четири градске општине – Савског венца, Звездаре, Новог Београда и Земуна. Печати Савског венца коришћени су за оверу докумената у остале три умрежене општине, па је тако матичар из Новог Београда издавао ова документа али је на њих стављао печат Савског венца. Од сада ће сваки матичар располагати печатом општине на којој ради што је новина у пословању свих служби.