Крај конфликта акционара

Искуства у примени регулативе корпоративног управљања и приватизације указују на потребу унапређења неколико прописа: Закона о привредним друштвима, Закона о хартијама од вредности, Закона о преузимању акционарских друштава, Закона о инвестиционим фондовима, а посебно на регулативу у области санкционисања.

Приватизација и паралелно настајање тржишта капитала довели су до видљивијих индикатора развоја тог тржишта (укупан промет хартијама од вредности, број листираних компанија, формирање листинга А и Б Београдске берзе, тржишна капитализација компанија). Корпоративно управљање се напуштањем друштвене својине полако враћа у правни и привредни систем, а нарочито кроз продају мањинских пакета акција из портфеља Акцијског фонда Србије. Приватизацијом ових пакета започет је, после 60 година, процес настајања тржишта капитала у Србији првим аукцијским трансакцијама од априла 2002.годинена Београдској берзи. Овим процесом омогућено је да дисперзија власништва – на запослене, Фонд ПИО, државу (Акцијски фонд), велике инвеститоре и мале инвеститоре (грађане)– буде валоризована механизмом понуде и тражње на једино организованом тржишту, у реалној вредности хартија од вредности. Од тог периода до данас Београдска берза доживела је својеврсну ренесансу, формирањем два берзанска индекса и (у појединим периодима) подједнаким учешћем страних и домаћих инвеститора, све до маја 2008.године и првих последица глобалне финансијске кризе.

Ови процеси директно су утицали на постприватизациони период у компанијама, на њихово профитабилно пословање, учешће на тржишту и на прве кораке корпоративног управљања. Посебно у оним компанијама приватизованим из портфеља Акцијског фонда (више од 50), које су очувале српске брендове као што су: Алфа плам, Алева, Апатинска пивара, Банини, Бамби, Вунизол, Звезда-Хелиос, Имлек, Јафа, Карнекс, Клас, Месер техногас, Металац, Млекопродукт, Неопланта, Паланачки кисељак, Пивара Челарево, Потисје Кањижа, Синтелон, Сојапротеин, Соко Штарк, Сомболед, Фиделинка... Ти процеси допринели су и адекватном остваривању права акционара на учешће у власништву и расподели добити.

Приватизација и даљи развој тржишта капитала ће и убудућебити у корелацији, јер ће стратешким приступом бити одређени модалитети приватизације појединачних фирми, јавних предузећа и преосталих неприватизованих компанија у државном власништву.

Пракса је показала да је важећу нормативу у области корпоративног управљања неопходно унапредити и подићи на виши ниво. То обавезно укључује и измене Закона о привредним друштвима, посебно у оним деловима који регулишу оснивачка и друга акта акционарских друштава, права чланова АД и ДОО, улогу директора, менаџмента, надзорних органа, одлуке о промени капитала и расподели добити, одлуке о реорганизацији акционарског друштва. Изузетно су важни заокрети ка успостављању, уважавању и санкционисању непоштовања нових правних и економских норми које чине основу корпоративног управљања. Искуство је показало да у постприватизационом периоду противзаконите појаве и злоупотребе права већинских и мањинских акционара (чланова ДОО) нису последица само непознавања, незнања и неинформисања, већ и свесног непоштовања прописа и одсуства санкција. Тако се, рецимо, у појединим компанијама корпоративно управљање своди на то да акционари доносе одлуке на скупштинама акционара, да их директори спроводе, а да су други контролни механизми маргинализовани.

За ниво корпоративног управљања у Србији може се рећи да улази у фазу постепене нормализације власничке и статусне структуре. Неминовност транзиционог периода па тако и законских решења (Закон о привредним друштвима и други пратећи закони) у области заједничког управљања доводе до примера да власништво из руку запослених прелази у руке инвеститора, а да власници мењањем статуса фирме и претварањем у ДОО и практично утичу на карактер заједничког управљања.

Цивилизацијска тековина тржишне економије, па тако и корпоративног управљања, јесте максимализација дугорочне вредности акција унапређењем процеса одлучивања у акционарским привредним друштвима кроз висококвалитетно структурисање односа између акционара, инвеститора, менаџмента и других учесника (инвестиционих кредитора, запослених). 

Дефинитивна нормализација власничке и статусне структуре нужна је претпоставка даљег унапређења корпоративне културе и корпоративног управљања у компанијама као неопходног фактора привредног развоја.Тиме ће се окончати конфликт између група запослених, који су истовремено акционари и већинског акционара, односно менаџмента о питањима која нису у непосредној вези са пословањем, а односе се на висину плата, сигурност радних места и слично.

Дакле на синдикалну, а не на тематику корпоративног управљања.

(аутор је директор Акцијског фонда Републике Србије)