Почиње економски бој

Страшно је ако изгубимо државу, али је још горе ако останемо без посла, готово у поверењу рекао је новинарима Миломир Перовић, запослен у фабрици отковака "Лола" у Лешћу, можда једином српском предузећу на Косову и Метохији у коме је плата редовна и близу републичког просека, док је чекао да у посету стигне Ненад Поповић, шеф Економског тима за Косово и Метохију и југ Србије. Нажалост, чак 90 одсто Срба у јужном делу наше покрајине нема привилегију то ни да изговори, јер су већ седам година без посла, пара и на ивици егзистенције. Стратегија о дугорочном економском развоју Косова и Метохије, коју ових дана ужурбано завршава тим Ненада Поповића, требало би да буде темељ за светлије перспективе тамне привредне слике. Међутим, ни Перовића из Лешћа крај Лепосавића, ни Славицу из Гораждевца, ни неког Јанка из Велике Хоче не интересује много овакав економски "бој за Косово". Више их занима шта ће имати за  вечеру, да ли ће добити какво радно место и како ће безбедно отићи на посао. Зато сви они користе сваку посету владине делегације и свим државним званичницима постављају исто питање: Шта сте урадили досад? У разговору за "Политику", Поповић је покушао да одговори на ове захтеве.

– Имамо конкретних двадесетак пројеката који би требало да обезбеде око 400 радних места. Засад је још рано говорити о томе, али је идеја да се српска предузећа која послују на Косову што више вежу за компаније у Србији како би имали сигуран пласман робе. Само развој малих и средњих предузећа и окретање породичном бизнису, уз незнатну државну помоћ, може да има резултате. Такође, ми преговарамо и са албанском страном, али и приликом преговора у Бечу преговараче упознајемо с катастрофалним привредним стањем у јужној покрајини.

• Значи ли то да је ваш утицај већи на спољашњем плану него на унутрашњем?

– За нас су подједнако важна оба питања, као што је важно да информишемо све у Србији какав се нелегалан поступак приватизације спроводи на Космету. Данас готово да нећете наћи човека који то не зна. Сви су чули да је продаја коју спроводи Унмик, преко Косовске поверилачке агенције, у супротности с правом приватне својине. Више је новинских текстова о економији Косова написано у последња четири месеца, колико постоји тим, него у последње четири године. Послали смо и на хиљаде писама свим светским дипломатама и представништвима у којима смо захтевали хитно заустављање овакве распродаје фирми на Косову.

• За разлику од акционара "Књаза", пивара или цементара у Србији, Срби на Косову немају право на акције?

– Нажалост, то је тако. Ми се надамо да ће ова неправда бити исправљена, јер је право приватне својине једно од најсветијих права. У Приштини смо, уочи Видовдана, разговарали с представницима Косовске енергетске корпорације. Инсистирали смо да се 8.000 Срба који су остали без посла врате на своја радна места. Као аргументе смо користили то што њима недостаје стручан и образован кадар, а ми га и те како имамо.

Шта је рекла друга страна?

– Као и увек када су овакве ствари у питању, они су имали потпуно супротно мишљење и наши ставови су се разилазили. Међутим, ми и ово оцењујемо као добар први корак. Били су нам потребни месеци да овај разговор закажемо.

• Ових дана у албанској штампи могли смо да видимо позив за приватизацију "Трепче", највећег косовског гиганта?

– Надам се да до тога, ипак, неће доћи. Чак је и Светска банка на чврстом становишту да је то потпуно неисплативо и економски промашено. Ми нисмо против приватизације "Трепче", само хоћемо да се то не ради без договора са српском страном.

• Досад је приватизовано око 200 фирми. Остало је још толико. Шта ако, ипак, изгубимо Трепчу?

– Ми смо многа тога досад изгубили, а ово је свакако један од важних стратешких објеката. То, међутим, не значи да не можемо да вратимо оно без чега смо остали. У будућности ће бити доста судских спорова везаних за овакву приватизацију, јер Унмик као привремено тело није имао права то да ради. Овако, све порезе убира косовска власт, а новац од приватизације иде на рачун Унмика. Истовремено Србија отплаћује спољни дуг Косова који износи 1,4 милијарде долара. То је дневно око 100.000 долара. Иако албанска страна истиче предности овакве приватизације, ми се питамо – колико је директних страних инвестиција стигло на Косово. Ниједна! А тржиште не може да функционише као изоловано економско острво, већ мора да сарађује са суседством, пре свега са Србијом.

--------------------------------------------------------------------------

Албанци нису равнодушни

Да ли су приликом ваших посета Албанци у благој паници, или вас само посматрају као туристе који су дошли, обишли енклаве и после 24 сата се вратили у Београд?

"Чули смо да нису баш равнодушни и да их је узнемирило то што смо у Грачаници отворили прву канцеларију. Ипак, ја верујем и у демократски потенцијал албанског народа, јер ако неко нешто инвестира и изгради пут, базен доведе струју и воду онда то значи да ће од тог улагања сви имати корист. Тржиште од два милиона становника није за потцењивање, а његово функционисање је могуће само уколико дође до уједињења, јер економија не би требало да познаје границе. Легалним токовима између Србије и Косова годишње се размени робе у вредности од око 150 милиона долара, а незванично чак 400 милиона, што опет улива одређену дозу оптимизма.

--------------------------------------------------------------------------

Источно – западно

За Поповића се незванично говори да је успео да споји исток и запад. Док, с једне стране, има добре односе с руским бизнисменима, може се чути и да је чешће на молитвеном доручку у Вашингтону него у својој кући. Он то објашњава речима да само тако треба да изгледа пут ка успеху. Да не смемо да потценимо снагу коју носи руско тржиште, поготово због позитивних трговинских споразума, али и да морамо да се окренемо западу.

Иначе, Поповић је рођен је у Тузли, 1966. године, дипломирао је на Машинском факултету у Београду, а магистрирао и докторирао на економским наукама у Москви. По завршетку студија, 1992. године добио је посао у Москви, у швајцарској компанији "Еуромин", где се бавио трговином производа обојене и црне металургије до 1994. године. Тада оснива сопствену компанију, која ће прерасти у "АБС Холдингс", који данас запошљава преко 5.000 људи и послује у Србији, Русији и Кини. У саставу "АБС Холдингса" је 10 фабрика произвођача електроенергетске опреме у Русији и пет у Србији, као и фабрика намештаја "Лагадо" на југу Србије, у Бујановцу.