ММФ НИЈЕ ДЕДА МРАЗ

Није лако написати критички текст у овој празничној атмосфери. Глава је тешка од утисака из тек завршене године. Поред тога, свестан сам да се мозгови читалаца још увек нису избистрили од силних прослава, да су сви још увек троми од печења и подварка, и да се увелико праве планови за дочек Српске Нове године. Међутим, када се све светковине заврше, Деда Мраз ће окренути санке и вратиће се у Лапонију, а нама ће остати да спакујемо шарене украсе и закитимо се старим добрим проблемима.

У минулој години имали смо један пут са кога није било скретања. Добро је када се државна политика не мења како ветар дуне, али је проблем кад се тим путем иде четвороношке без постављања потребних питања. Нормално је да на сваком путовању питате свог водича за знаменитости које се налазе са ваше леве или десне стране. Уместо одговора, локална туристичка агенција нам је понудила догматизам као коначно решење за нашу радозналост. Медији су били ту да све лепо упакују у украсни папир и чврсто вежу машницу преко свих лајавих губица. Власт у Србији је, без обзира на последице, чврсто пригрлила неолиберализам и глобализацију и промовисала их у државну религију, коју нико не сме да преиспитује а да му се одмах не прилепи да је ретроградан и деструктиван. Осим неких бледих покушаја који се више своде на маркетинг и страх од губитка гласова, није много учињено да се обузда чудовиште које гута економије широм света.

Проблем је што се камен одавно закотрљао низ брдо, па га је тешко зауставити без већих последица. За такав маневар овом народу су потребни прави пастири – а ми такве немамо. Неко ко ће улити нову наду и коначно покренути ову земљу да производи још нешто осим магле. Треба повећати домаћу производњу и извоз, а не чекати испружене руке да нам неко удели милостињу. Стране инвестиције су више него добро дошле, али не као једино решење, и не по сваку цену и без дугорочних планова. Са инвеститорима треба правити партнерства а не склапати зеленашке уговоре. ,,Политика” је лепо писала о несхватљивим потезима власти да Италијанима буквално поклоне ,,зелену енергију” без икаквог учешћа у профиту. Прави пастири би се увек трудили да из свега извуку што већу корист, не за себе, већ за своју земљу. Србија мора да схвати да само сама себи може да помогне, а не да мисли да ће то учинити неко са стране. Не смемо да целу економију предамо на тањиру великим корпорацијама које сутра могу да ставе катанац на фабрику јер им се више не исплати да послују у Србији, а ми се нађемо у мраку са хиљадама незапослених на улицама. ММФ није Деда Мраз па да дели поклоне послушној дечици. Њихови ,,савети” се не смеју слепо слушати. Они су оставили без вечере милионе гладних слушалаца широм Азије, Африке и Јужне Америке. Питање је колико ова власт може још да одржава лажну стабилност узимањем кредита на свим странама. На крају ће се кола сломити на народу који ће морати да враћа коцкарске дугове својих старешина. Народ је већ годинама искључен из сваког облика управљања државом, и сете га се једино пред изборе или кад треба да се деле откази и попуни буџет. Није природно да је један одсто њих лепши и паметнији од осталих 99 процената - ма колико мањина била вешта да надвлада већину на свим пољима. Осим ако не делите аристократске вредности да је ,,народ марва коју треба држати на краткој узици”. Зато је потребно учешће што ширег круга људи који својим поштењем и знањем могу да допринесу заједничким интересима. Држава не сме бити неми посматрач који ће све препустити страним и домаћим алама, већ треба да буде стожер и покретач развојних акција. Та прича да је потребно све препустити своме току одавно не пије воду, и они ретки непослушни у свету су једини остали непогођени овом кризом, јер нису пустили да им други кажу шта је за њих најпаметније. Уосталом и најбогатије земље свим силама штите своје економије, док с друге стране сиромашне терају да спроведу потпуну либерализацију. Наш пут у Европу јесте природан, али тамо не смемо ићи неспремни, пошто ћемо се провести ,,к'о бос по трњу”. Морамо да организујемо наше пољопривреднике да се успешно боре с конкуренцијом, морамо покренути наша предузеће да праве што квалитетније производе. Под појмом ,,наша предузећа” наравно не мислим на монополисте-тајкуне који су камен око врата овом народу и према којима треба спровести одлучну ,,путинизацију”. Колико се само пара покрало и завршило на разним приватним рачунима - било би то довољно да покрене две Србије! Не мора по сваку цену ни све да се приватизује, посебно када је реч о привредним гранама од стратешког значаја, јер је историјски доказано да је држава која не управља својим ресурсима увек била подложна притисцима и уценама. Поготово не треба поклањати фабрике и предузећа великим компанијама, које после могу слободно да отпуштају и експлоатишу раднике, не исплаћују зараде и послују лошије него што је то било пре саме приватизације. Да искоренимо неписменост, криминал, корупцију, наркоманију и неједнакост међу људима не треба нам нико осим нас самих. Треба се борити против неправде коју чине сиромаштво и све веће класне разлике. Нико не сме бити прескочен и остављен на цедилу. То је оно што нам свима желим у 2010. години!

члан групе ,,Београдски синдикат”