Хајка као лов на вештице

Од нашег дописника
Осло 7. јануара –  После 45 година ловостаја, у Шведској је другог дана (н)ове године отпочео лов на вукове. Према одлуци шведског парламента, дозвола за убијање вукова требало је да траје до 15. фебруара и за то време ловци су добили задатак да одстреле највише 27 ових дивљих животиња.

Убрзо, за само два дана, од када је почела историјска хајка на опасне звери, шведски ловци жељни убијања, готово су испунили квоту – одстрељена су 22 курјака, јавили су у редовним рапортима овдашњи новинари. А онда су медији престали да броје. И ловци су се мало примирили у хладним, леденим врлетима и гудурама не зато што им је понестало воље и муниције, него што се јавност скандализовала и побунила против „покоља недужних животиња”. Шведске власти пријављене су посебној комисији Европске уније, а кад се ЕУ умеша, па макар то било и због вукова, није то „мачји кашаљ”.

Пет ловачких „пукова”

Елем, све је смишљено у штабу врховне команде, шведском парламенту (Риксдаген), где је у смирају старе године пала команда: вукови морају бити уништени. За операцију „Скандинавски вук” пријавило се 12.000 способних ловаца наоружаних лаким стрељачким оружјем.

Власти су армију ловаца распоредиле на пет фронтова, пет шведских провинција, где су сви добили прецизна упутства и к(в)оте. Циљ је јасан, одстрелити 27 вукова. Ни мање, ни више. Што би рекао епски песник, да се сви вуци у со претворе, не би ручка ловцима осолили.

Ловачки „пукови” у провинцијама Вермланд и Даларна били су почаствовани, њима је припало да свако у својој зони одговорности има право да ликвидира по девет уљеза. Ловци из округа Јевлеборг, Еребро и Вестра Јеталанд добили су лакшу директиву, да одстреле по три вука.

Рањених и заробљених не сме да буде. Рањенике – ликвидирати! Кожу од вука задржати, као ратни трофеј, тела убијених допремити у ветеринарски институт у Упсали на обдукцију и медицински преглед, да се испита да ли вукови болују од каквих болештина. Само нам још треба и вучји грип.

Власти су нестрпљивим ловцима издале наредбу по систему да се „непријатељу имају нанети такви губици да се никад више не опорави”. Има да их остане тек толико да опстану као врста. Циљ здруженог тактичког подухвата политичара и ловачких јединица био је да се шведска територија дугорочно очисти од вукова. Власти су саопштиле да у целој Шведској има места за свега 210 вукова. Крајњи, стратешки циљ операције јесте да до 2014. године у Шведским планинама остане само 20 опасних звери.

Савезници, односно комшије на северу, већ су то питање чишћења решили на време, вукови су готово истребљени: у Норвешким шумама и горама за опстанак се бори између 20 и 25 вукова, плус неколико примерака у зоолошким вртовима.

Природа није природна

„Био сам на 80 метара од вука пре него што сам опалио. Требало нам је неколико сати да им уђемо у траг. То је посебно осећање”, каже Ерик. Њему је припала част и признање да је први у целој хајци одстрелио вука који је био тежак 49 килограма.

Вук је најомраженија животиња у Скандинавији. По народном предању и традицији, вук је симбол опасности, зла. Вековима се у Скандинавији водила борба између вука и човека. Дивље, шумске звери таманиле су стада оваца, северњаци су узвраћали масовним хајкама и често доводили чопоре вукова до потпуног истребљења. До почетка шездесетих година прошлог века вукови су готово изгубили битку.

До седамдесетих година курјаци су преживели прави геноцид, остало их је толико да су стављени под заштиту државе. У Норвешкој их је остало толико да су готово сви маркирани одашиљачима и одређене службе прате њихово кретање путем навигационих система.

У целој Скандинавији опстало је између 213 и 252 вука. Према бернској конвенцији ова звер се третира као опасна, штеточина чији се размножавање мора контролисати. Ипак, ова ретка звер не сме бити истребљена.

Шведски експерт за вукове, истраживач Улоф Либерг објашњава да је страх од вукова у нордијским земљама исконски јер они убијају овце, неретко и ловачке псе.

Не памти се да је у модернија времена вук заклао човека. Почетком 19. века забележено је да је у Норвешкој вук заклао једну девојчицу, док су у исто доба у Шведској вукови убили 12 и озледили 15 људи.

Медвед је и статистички опаснија животиња од озлоглашеног шумског саборца. Али – људи се плаше вука.

„Вук је занимљива и прелепа животиња, али, нажалост, лов на њега је нужно зло. Природа одавно није природна”, лаконски каже Улоф Либерг и додаје: „Људи су посвуда, вукови су интелигентна и велика бића, они желе да приђу ближе цивилизацији, насељима, што је опасно.

 Да бисмо живели са вуковима, ми морамо да их убијамо”, закључује Либерг.

Шведско друштво за заштиту природе се разбеснело. „То је тужно, срамотно шта раде политичари”, казао је председник друштва Микаел Карлсон обавестивши јавност да је шведске власти тужио надлежнима у ЕУ.

„Дозвољен је одстрел само 27 сиротих животиња. Али, ако држава пусти 12.000 ловаца са крвљу на зубима, а сви желе вучју кожу на зиду, то је онда кланица, чисти Дивљи запад. Очекивао сам хаос”, јадао се шведским медијима Карлсон. Он тврди да су ловци, жедни крви, претерали првих дана убивши више вукова него што је предвиђено квотом.

Ловци су добили директиву да локалним властима СМС-ом јављају о „жртвама на бојном пољу”. Због лоше комуникације, изгледа да су се гоничи занели и претерали, а друштва за заштиту животиња и природе имају податке да су неки рањени вукови нестали у планинама, што није хумано.

„То је класични лов на вештице”, грми Микаел Карлсон.