Критичан дан био је 5. октобар 2004. године. Од када су у преподневним сатима одјекнули рафали у објекту посебне намене "Караш" у Топчидеру, однос јавности према војци се променио. Смрт војника Дражена Миловановића и Драгана Јаковљевића, који су под нејасним околностима изгубили живот на стражи, била је догађај због којег су све касније несреће у војсци медијски праћене као никада пре тога.

Миловановић и Јаковљевић су настрадали док су били у патроли око подземног објекта, на стази заклоњеној дрвећем од станара оближњих кућа, изван надзора сигурносних камера. Представници војске истог дана одржали су конференцију за новинаре, a касније је установљено да неки подаци нису били истинити. Онда се појавила изјава једног сведока, дата полицији, да је видео "човека с фантомком" кога двојица придржавају и уводе у аутомобил тик уз војни објекат. Тако је кренула прича да су младићи убијени, јер су у војном комплексу видели Ратка Младића, најтраженијег хашког бегунца.

Сви сумњиви наводи су проверени и испоставило се да нису тачни. Али у атмосфери неповерења у војску, државни врх одлучује да се формира независна комисија чији је налаз био "да се не може искључити да је у смрт војника умешано треће лице". Предмет, после расформирања војног правосуђа, прелази у Окружни суд у Београду. Ова институција жели да Криминалистички институт у Визбадену да своје мишљење, али пошто су немачки стручњаци презаузети, предмет се шаље Еф-Би-Ају. Американци до сада нису одговорили, па још није утврђена судска истина о смрти гардиста.

Гардисти су погинули на стражи која је, говори искуство, посебно ризична кад су у питању несреће у војсци, будући да је то једини задатак када се војницима даје бојева муниција. Баш због тога највише самоубистава се дешава на стражи и то су најчешће несреће које су се догађале минулих година. Само током ове године десила су се четири самоубиства у војсци. У Министарству одбране кажу да је стопа самоубистава мања него у америчкој или француској армији. Али сваки такав случај у хиперосетљивој јавности после погибије гардиста у Топчидеру одјекне као медијска бомба.

Било је и убистава у војсци, као што се десило 11. јануара прошле године у касарни у Подгорици, када је уморни и неприпремљени стражар убио водника Јадранка Кандића. Војник Иван Петковић из Алексинца искрварио је на смрт 17. јуна ове године у касарни у свом родном граду, након што је из нехата рањен на стражарском месту на којем се окупило више војника кршећи правила службе.

За разлику од самоубистава, у овим случајевима постоји одговорност војске, будући да нису предузете мере предострожности, а исто важи и за погибије на обуци. Тако је 21. фебруара, на полигону касарне у Сурдулици, погинуо војник Бранко Кошанин, када је дугачком антеном радио-уређаја закачио електрични вод. У таквим случајевима утврђује се одговорност старешина и других војника.

Осим насилних смрти, војску дрмају и корупционашке афере, за које се може рећи да имају и политичку димензију будући да су актери из самог врха Министарства одбране.

Афера "Сателит": Бивши министар одбране потписао је уговор о закупу сателита са израелском фирмом "Имиџсат" вредан 45 милиона евра. Србија, која је наследила уговоре СЦГ, нема пара за ремонт авиона а бивши министар прихватио се уговарања извиђања из свемира, што је привилегија најмоћнијих држава. Овај случај је тренутно у тужилаштву, прикупљају се подаци за покретање питања судске одговорности Давинића.

Он је главни актер и афере "Панцир" која је прошлог лета уздрмала јавност када је откривено да је Министарство одбране од Производње "Миле Драгић" наручило балистичку опрему (панцири и шлемови) у количинама која вишеструко прелази потребе војске. Вредност овог уговора је 176 милиона евра. Истрага је при крају, тако да ће мотиви тог посла ускоро бити расветљени пред судом.