Kritičan dan bio je 5. oktobar 2004. godine. Od kada su u prepodnevnim satima odjeknuli rafali u objektu posebne namene "Karaš" u Topčideru, odnos javnosti prema vojci se promenio. Smrt vojnika Dražena Milovanovića i Dragana Jakovljevića, koji su pod nejasnim okolnostima izgubili život na straži, bila je događaj zbog kojeg su sve kasnije nesreće u vojsci medijski praćene kao nikada pre toga.

Milovanović i Jakovljević su nastradali dok su bili u patroli oko podzemnog objekta, na stazi zaklonjenoj drvećem od stanara obližnjih kuća, izvan nadzora sigurnosnih kamera. Predstavnici vojske istog dana održali su konferenciju za novinare, a kasnije je ustanovljeno da neki podaci nisu bili istiniti. Onda se pojavila izjava jednog svedoka, data policiji, da je video "čoveka s fantomkom" koga dvojica pridržavaju i uvode u automobil tik uz vojni objekat. Tako je krenula priča da su mladići ubijeni, jer su u vojnom kompleksu videli Ratka Mladića, najtraženijeg haškog begunca.

Svi sumnjivi navodi su provereni i ispostavilo se da nisu tačni. Ali u atmosferi nepoverenja u vojsku, državni vrh odlučuje da se formira nezavisna komisija čiji je nalaz bio "da se ne može isključiti da je u smrt vojnika umešano treće lice". Predmet, posle rasformiranja vojnog pravosuđa, prelazi u Okružni sud u Beogradu. Ova institucija želi da Kriminalistički institut u Vizbadenu da svoje mišljenje, ali pošto su nemački stručnjaci prezauzeti, predmet se šalje Ef-Bi-Aju. Amerikanci do sada nisu odgovorili, pa još nije utvrđena sudska istina o smrti gardista.

Gardisti su poginuli na straži koja je, govori iskustvo, posebno rizična kad su u pitanju nesreće u vojsci, budući da je to jedini zadatak kada se vojnicima daje bojeva municija. Baš zbog toga najviše samoubistava se dešava na straži i to su najčešće nesreće koje su se događale minulih godina. Samo tokom ove godine desila su se četiri samoubistva u vojsci. U Ministarstvu odbrane kažu da je stopa samoubistava manja nego u američkoj ili francuskoj armiji. Ali svaki takav slučaj u hiperosetljivoj javnosti posle pogibije gardista u Topčideru odjekne kao medijska bomba.

Bilo je i ubistava u vojsci, kao što se desilo 11. januara prošle godine u kasarni u Podgorici, kada je umorni i nepripremljeni stražar ubio vodnika Jadranka Kandića. Vojnik Ivan Petković iz Aleksinca iskrvario je na smrt 17. juna ove godine u kasarni u svom rodnom gradu, nakon što je iz nehata ranjen na stražarskom mestu na kojem se okupilo više vojnika kršeći pravila službe.

Za razliku od samoubistava, u ovim slučajevima postoji odgovornost vojske, budući da nisu preduzete mere predostrožnosti, a isto važi i za pogibije na obuci. Tako je 21. februara, na poligonu kasarne u Surdulici, poginuo vojnik Branko Košanin, kada je dugačkom antenom radio-uređaja zakačio električni vod. U takvim slučajevima utvrđuje se odgovornost starešina i drugih vojnika.

Osim nasilnih smrti, vojsku drmaju i korupcionaške afere, za koje se može reći da imaju i političku dimenziju budući da su akteri iz samog vrha Ministarstva odbrane.

Afera "Satelit": Bivši ministar odbrane potpisao je ugovor o zakupu satelita sa izraelskom firmom "Imidžsat" vredan 45 miliona evra. Srbija, koja je nasledila ugovore SCG, nema para za remont aviona a bivši ministar prihvatio se ugovaranja izviđanja iz svemira, što je privilegija najmoćnijih država. Ovaj slučaj je trenutno u tužilaštvu, prikupljaju se podaci za pokretanje pitanja sudske odgovornosti Davinića.

On je glavni akter i afere "Pancir" koja je prošlog leta uzdrmala javnost kada je otkriveno da je Ministarstvo odbrane od Proizvodnje "Mile Dragić" naručilo balističku opremu (panciri i šlemovi) u količinama koja višestruko prelazi potrebe vojske. Vrednost ovog ugovora je 176 miliona evra. Istraga je pri kraju, tako da će motivi tog posla uskoro biti rasvetljeni pred sudom.