Бугарска тражи ратну одштету од Турске

Бугарска је поново, после сто година, потегла захтев да јој Турска плати накнаду за имовину грађана, који су својевремено због зулума побегли из источне Тракије. Анкара је одмах узвратила својим виђењем тих историјских догађаја: у време Балканских ратова и многи Турци су, кажу, били присиљени да беже из Бугарске.

Министар Божидар Димитров, који је у Софији задужен за бугарску дијаспору, изјавио је да ће његова земља затражити одштету од 14 милијарди евра, као надокнаду за имовину 250.000 Бугара који су 1913. године били присиљени да напусте источну Тракију, провинцију западно од Босфора и Дарданела. У Софији је потврђено да ће званичан захтев Турској бити поднет до краја године.

„То је више историја него политика”, објашњавају овај потез у влади десног центра премијера Бојка Борисова. У Анкари не споре комшијске тврдње, али у исто време потежу и своје виђење тих збивања.

„Оно што се догодило у историји нису биле само миграције у једном смеру…У то време (током Балканских ратова) два милиона Турака побегло је из Бугарске”, узвратио је шеф дипломатије Ахмет Давутоглу. Он приметно покушава да смири страсти и указује на повољан развој односа између две суседне земље који могу да „послуже као модел за углед у региону у годинама после ’хладног рата’”. Шеф дипломатије је апеловао на званичнике суседне земље да се уздржавају од изјава које могу да наруше турско-бугарско пријатељство.

У време Балканских ратова и распада Отоманске империје бугарска мањина практично је ишчезла са простора данашње Турске. У Бугарској, и поред прогона комунистичког режима Тодора Живкова, данас живи 700.000 муслимана турског порекла.

У Софији увелико припремају доказе којим желе да поткрепе свој захтев. Досад је прикупљено 2.300 разних докумената, који сведоче да су њихови преци својевремено били присиљени да оставе огромну имовину у источној Тракији. Подсећа се, такође, да су две земље још 1925. године постигле споразум о компензацијама, али то је све досад остало празно слово на папиру.

„Плаћање компензација је један од више услова за улазак Турске у ЕУ”, каже министар Димитров.

То објашњава зашто је Бугарска баш сада, са сто година закашњења, одлучила да поново потегне ово питање. Турска је у међувремену постала кандидат за улазак у Европску унију и већ је са Бриселом отворила приступне преговоре у 12 од укупно 35 поглавља. Званични представник владе у Софији Веселин Нинков је наговестио, како су пренели истанбулски медији, да би овај проблем, уколико се у међувремену не реши, могао да буде разлог да Софија „стави вето на напредак Турске ка чланству у ЕУ”. Он тврди да мешовита радна група треба да покуша да пронађе заједнички језик како би се избегло погоршање односа две савезничке земље, чланице НАТО-а.

Турска ће се, уколико се овај чвор не размрси, наћи у деликатној ситуацији поготово што се и без тога, од самог старта, суочава са препрекама на путу ка Бриселу, које јој постављају Република Кипар, Грчкаи Француска. То питање о компензацијама ће се, како се најављује у Истанбулу, наћи на дневном реду током посете премијера Борисова која се у Анкари очекује крајем овог или почетком идућег месеца.