Само двеста пријава из дијаспоре

Редови испред Републичке дирекције за имовину у Београду, који су виђани претходних дана у Грачаничкој 8, подсетили су нас на нека прошла времена када смо у дугим колонама чекали шећер, зејтин, брашно, бензин... Овог пута, по тропској врућини, наследници одузете имовине након Другог светског рата стајали су у реду да предају пријаву за евидентирање покретне и непокретне имовине која је власницима по 37 основа одузимана након 1945.

Како се примицао 30. јуни, рок до када су наследници могли да поднесу захтев, то су редови оних који су лично желели да предају пријаву постајали све дужи. Тако је испред дирекције последњих неколико дана владало право опсадно стање. По броју приспелих пријава ударни дан је био 27. јун, када је стигло 10.000 захтева, било путем поште или непосредно.

Дан након истека рока за пријављивање имовине, помоћник директора Републичке дирекције за имовину Милица Ђорђевић каже да је стигло више од 50.000 пријава, али се тиме приводи крају тек први део посла. Остало је још да се подносиоцима захтева изда више хиљада потврда.

• Када ће бити обрађене све пријаве за евидентирање одузете имовине?

– По нашој процени, имајући у виду да смо до 26. јуна евидентирали укупно око 23.000 пријава, а да у просторијама Републичке дирекција за имовину има око 30.000 неотворених препоручених пошиљки које су стигле посредством поште и да се тим путем очекује још неколико хиљада пријава, а да је са јучерашњим даном стигло више од 50.000 пријава, не бих могла прецизно да кажем када ће сви подаци из пријава бити унети у електронску базу података.

Већина грађана је подносила захтев "у минут до дванаест", што је увелико отежало нашој служби да брже ради на евидентирању. Дневно смо евидентирали око 1.000 пријава. Значи, оне су заведене и прошле су кроз програм писарнице. Свакодневно смо издавали око 950 потврда подносиоцима пријаве.

• Зашто сте издавали мање потврда

– Због тога што једна пријава садржи по пет-шест везаних пријава, имајући у виду већи број наследника који претендују на исту имовину. То значи да једна пријава може да садржи и до десет потврда на исту имовину и по истом основу одузимања. Наследницима који су поднели пријаве за евиденцију исте имовине, али не истовремено него у различитим данима, појединачно нисмо успели да издамо потврду, јер их нисмо још обрадили. Без обзира на то што је реч о истој имовини која има више правних наследника, свака пријава појединачно мора да се обради и убаци у базу података.

• Да ли ће бити разматране пријаве које буду накнадно стигле у дирекцију посредством поште, са утиснутим датумом 30. јуни на жигу пошиљке?

– Битно је да датум на жигу пошиљке из земље и дијаспоре буде 30. јуни. Да ли ће та пријава, која је 30. јуна послата поштом из Немачке, Аустралије, САД или Крагујевца, стићи у дирекцију 10. или 15. јула, не мења ствар. Уколико она буде имала жиг поште са 30. јуном третираће се као благовремена пријава и подносиоцу ће бити издата потврда о пријави за евидентирање одузете имовине. Претходних дана било је проблема, пошто поједине потврде нису биле уручене, јер поштари нису могли да пронађу подносиоца захтева на адреси коју је доставио на пријави или једноставно нису затицали те људи код куће.

• Који је следећи потез Дирекције за имовину, након истека рока за пријављивање имовине

– По истеку рока и издавања потврда свим подносиоцима захтева, наш наредни посао јесте да се евидентирају и унесу сви подаци из пријава у електронску базу података. То ће бити основ за доношење закона о повраћају имовине, будући да ће се знати обим, врста и величина тако пријављене имовине, на основу којих ће моћи да буде начињена процена вредности пријављене имовине. Осим тога, то је од изузетне важности за припрему конкретних решења код доношења закона о повраћају одузете имовине након 9. марта 1945. године. Треба истаћи и следеће: кад се ради о утврђивању права ранијих власника на обештећење и повраћај одузете имовине мора се имати у виду да постоји потреба мултидисциплинарног приступа решавању тих питања, с обзиром на то да је реч о правно-политичким и социјално-економским питањима. У сваком случају, процес обештећења грађана биће решаван након доношења закона о реституцији, који је по програму Владе Србије планиран до краја ове године.

• Да ли су грађани пријавили грађевинско земљиште које је у власништву државе?

– Статус градског грађевинског земљишта је под посебним режимом. По Закону о средствима у својини Републике Србије, титулар градског грађевинског земљишта је држава. Коришћење и управљање тим земљиштем је у складу са Законом о планирању и изградњи на нивоу општина и локалних самоуправа територијалних јединица и локалних управа.

Али, независно од тог посебног режима градског грађевинског земљишта, грађани су често били у дилеми да ли треба да пријављују и то градско грађевинско земљиште. Апсолутно је требало да пријаве градско грађевинско земљиште уколико се ради о земљишту које је по неком од законских основа било одузимано без правичне надокнаде или без тржишне надокнаде применом прописа и аката донетих после 9. марта 1945. године на територији Републике Србије. То је био основ да грађани такво земљиште пријаве.

Према томе, независно од садашњег статуса земљишта и независно од садашњег статуса саграђеног објекта на том земљишту, оно што је требало да опредељује грађане да поднесу пријаву за тако одузето земљиште јесте управо био тај акт о одузимању из којег се могао видети основ одузимања тог земљишта, врста земљишта и површина.

• Како ће се, по вашем мишљењу, обештетити правни наследници?

– То није питање за Дирекцију за имовину, јер је она само извршни орган који спроводи Закон о евидентирању и пријављивању имовине. Основаност захтева за повраћај те одузете имовине и обештећења биће предмет закона о реституцији који ће тек бити донет.

• Ко су подносиоци пријава?

– Највише физичка лица (чак 95 посто), дакле, ранији власници који су још живи или њихови наследници. Мали је проценат удружења, фондова, задужбина и других институција и установа.

• Многи стручњаци тврде да Закон о евидентирању и пријављивању имовине није ништа друго до куповина времена?

– Такви коментари нису ишли у прилог онима који су се определили да не поступе у складу с овим законом и нису предали захтев до 30. јуна, мислећи да није битно да благовремено поднесу пријаву до одређеног рока и да није битно да добију потврду о евидентираној имовини. Они су калкулисали да ће, кад буде донет закон о реституцији, тада предати пријаву.

Али, дирекција је сигнализирала грађанима да обавезно поднесу пријаву за евидентирање имовине. Пријава не представља захтев за повраћај, али је услов да се такав захтев поднесе по доношењу закона. Било је оних који нису хтели да чују препоруку дирекције да им се, уколико не поднесу пријаву до 30. јуна, а поднесу захтев за повраћај имовине по доношењу Закона о повраћају одузете имовине, највероватније захтев неће уважити.

• Да ли су наследници чији су дедови проглашени ратним злочинцима имали право да поднесу пријаву?

– На основу Закона о рехабилитацији они су стекли то право. Наследници ранијих власника су прилагали акта о одузимању имовине на основу тога што су њихови дедови проглашавани ратним злочинцима или народним непријатељима или су судским и административним одлукама лишавани имовине, па и живота. Сви наследници су имали основ да поднесу пријаву тако одузете имовине. Имали су проблема да дођу до тих решења о одузимању имовине, па смо их упућивали у месне архиве, Архив Београда, Архив Србије, Војни Архив...

• Да ли ће и страни држављани српског порекла моћи да поднесу захтев за повраћај имовине?

– То ће бити предмет закона о реституцији. Приликом пријављивања одузете имовине ту могућност су имали и страни држављани, као и лица с двојним држављанством.

• Колико је стигло пријава из дијаспоре за евидентирање одузете имовине

– Према још непрецизним подацима, из дијаспоре је стигло око 200 пријава за одузету имовину.

• Због чега је, по вашем мишљењу, стигло релативно мало пријава из дијаспоре, будући да је било неких најава да ће их из расејање бити од 50.000 до 100.000 захтева?

– Не могу да вам одговорим на то питање. Спекулације су једно, статистика нешто друго. Кад коначно обрадимо све пријаве, имаћемо и прецизније податке о захтевима из дијаспоре.

• До када ће бити сређена електронска база података на основу поднетих пријава?

– То је далеко већи и далеко обимнији посао од пријављивања одузете имовине, тако да би било која процена у овом моменту била непримерена и незахвална. Сигурно ће неколико месеци бити потребно да се обави евидентирање пријављене имовине.

То ће бити први електронски регистар о свим врстама непокретности о свим основама одузимања, о површини грађевинског и пољопривредног земљишта, врстама пријављене и величини покретне и непокретне имовине, о имовинским правима, о свим својствима подносиоца имовине, о територијалном принципу (у којој општини је која имовина пријављена)...

Када је реч о личним, приватним подацима из пријава, они су недоступни по основу Закона о заштити приватности, што значи да ниједан лични податак дирекција не може дати без писане сагласности подносиоца пријаве.

--------------------------------------------------------------------------

Брат пита за имовину брата

– Имали смо и случајева кад наследници међусобно не разговарају, па тако дође један наш суграђани да пита шта му је брат пријавио. Наравно, ми нисмо могли да му дамо ту информацију, јер би то било супротно Закону о заштити података о личности. Упутили смо га да он лично поднесе пријаву ако има сазнања о којој имовини је реч и који је основ одузимања – каже Ђорђевић.

--------------------------------------------------------------------------

Од јутра до вечери

– Дирекција је у овим ванредним околностима радила с ограниченим капацитетом. Нисмо имали довољан број рачунара и остале опреме, било је мало запослених за овај огроман посао, тако да смо направили прерасподелу радног времена. Пријаве смо обрађивали од осам ујутру до 20 сати увече, али и суботом и недељом – објашњава наша саговорница.