Људи са два гласа

Другопласирани у првом кругу председничких избора у Хрватској независни кандидат Милан Бандић водио је кампању готово свуда где је било потенцијалних хрватских гласача, а његови предизборни билборди постављени су и у Суботици. Захваљујући томе освојио је највећи број гласова хрватске дијаспоре – 47,60 одсто, али остао је далеко иза првопласираног у првом кругу кандидата Социјалдемократске партије Иве Јосиповићa, који је добио свега 5,37 одсто гласова дијаспоре.

Кампања у дијаспори је новина на овим просторима и до сада је политички актери са територије бивше Југославије нису практиковали. Последњих година атмосфера међу некадашњим републикама СФРЈ полако се „открављује” и како каже, Жарко Пуховски, професор филозофије из Загреба, предизборне кампање већ неко време могу слободно да се воде само што то није било уобичајено.

„Сада смо дошли у ситуацију када се то неће сматрати ничим посебним, а поготово не скандалозним. Верујем да ће до наредних избора бити организоване кампање на све три стране у БиХ, Хрватској и Србији. Наравно, увек ће неко гунђати, али неће бити проблема”, каже Пуховски.

Ситуација у БиХ донекле је другачија. Према речима др Николе Поплашена, професора на Правном факултету у Бањалуци, политичка јавност у овој земљи подељена је на српску, хрватску и бошњачку. „Муслимански (бошњачки) део јавности сигурно би гледао непријатељски на промоцију странака из Србије, мада то не би и јавно испољио. Таква реакција не би била пожељна јер би наишла на осуду међународне администрације”, сматра он.

Иако у дијаспори живи неколико стотина хиљада српских бирача, странке из Србије нису до сада озбиљније рачунале на овај део бирачког тела. Пре свега због тога што је на бирачким списковима суседних земаља мањи број држављана Србије са правом гласа, а још је мањи број оних који се и одлуче да изађу на гласање. Тако су за председничке изборе, који су одржани 20. јануара 2008. године, била регистрована свега 37.172 бирача у дијаспори. Од тог броја у Црној Гори 3691, БиХ свега 671, Хрватској 571, Македонији 1608 и Словенији 875.

Према Поплашеновим речима у БиХ држављанство Србије има много већи број људи него што их је у бирачким списковима. „Да би неко био у бирачком списку мора да се пријави у конзулат, а највећи број се није пријавио јер нема довољно мотива да гласа на српским изборима. За разлику од Србије, Хрватска је свим Хрватима из БиХ дала држављанство тако да сви имају двојно и многи од њих гласају на хрватским изборима”, каже Поплашен.

У Босни и Херцеговини за председничке изборе регистровано је око 268.000 хрватских држављана са правом гласа. Према речима шефа конзуларне службе хрватске амбасаде у Београду Филипа Дамјановића право гласа има око 30.000 хрватских држављана са сталним или привременим пребивалиштем у Србији док само у Војводини живи око 20.000 Хрвата.

Они који су узели двојно држављанство привилеговани су у односу на остале грађане јер према закону имају право да гласају два пута, односно могу да изађу на изборе, како у земљи где живе, тако и у матичној држави. У Цесиду наводе да је сасвим нормално да два држављанства значе и два гласа.

Портпарол Демократске странке Јелена Триван каже да је њена партија прва увела интернет-кампању чиме су изборни програми и обећања постали доступни и онима који живе ван граница Србије. „Са таквом праксом ћемо наставити и убудуће. Поред тога континуирано имамо контакте са људима из дијаспоре јер је понижавајуће за њих да им се обраћате само у време избора”, каже Триван и додаје да не планирају ни убудуће да воде класичну кампању какву имају у Србији, јер је то финансијски немогуће, а и неисплативо.

Српска напредна странка, како каже Игор Мировић, члан председништва, озбиљно рачуна на српске гласаче у дијаспори. Он као велики проблем, којим се држава протеклих година није довољно бавила, истиче мали број бирачких места због чега су поједини грађани морали да прелазе хиљаде километара да би гласали. То је многе демотивисало па нису ни искористили своје право.

Јелена Церовина