Мамци за Парижане

Најлепши град на свету, а број житеља у центру (нешто преко два милиона на 105 квадратних километара) чини га једном од најмањих и најгушће насељених престоница у Европи, јер сами Парижани беже из њега (по проценат годишње) мада је – или управо и због тога – прва туристичка дестинација на глобусу. Парадокс који његов градоначелник Бертран Делано (56), усвојеним дугорочним планом, жели да преокрене.

Припремљени спектар мамаца за привлачење пре свега младих, образованих, динамичних људи, али и пресељење многих од имигрантског порекла из бунтовно маргинализованих предграђа у субвенциониране станове (3.500 годишње) усред елитних арондисмана француске престонице.

Контроверзни први левичар на челу Града светлости још од Париске комуне 1871. као да у генима има понешто и од њеног духа. Својевремени покушај убиства усред Градске већнице атентатор је оправдавао личном мржњом према геј политичарима: сам Делано је први припадник француске политичке елите који се тако јавно декларисао, у једној ТВ емисији, још 1997.

На велико изненађење многих, Парижани су га крајем 2001. изгласали као првог челника социјалисту. Да би му прва честитка стигла од "црвеног Кена" Ливингстона, колеге из Лондона. Двојац сродног менталног склопа, често у сукобу са својим политичким лидерима на обе стране Ламанша, увелико популарнији и од Блера и од Ширака при заласку каријере.

Данас увелико црвено-бело-блуз расположења – алузија на националну тробојку – попут доброг дела нације, Парижани су тада прослављали његову победу шампањцем на улицама, увелико заморени четврт века дугом владавином деголиста.

Ширак је као најдуговечнији градоначелник (18 година) оставио за собом, кажу, чистију, елегантнију, богатију и више "буржоа", али мање узбудљиву престоницу – ако је то могуће. Но, серија корупционашких скандала само је придодала потребу за алтернативом.

Делано није обећавао грандиозне планове, које политичари тако воле, а Парижани не баш толико, ваљда и зато што их већ довољно имају, од најстаменије цркве Нотр Дам (из 12. века), до новијег Помпидуовог софистицираног Бобура, Митеранове футуристичке стаклене пирамиде испред Лувра, или тек отвореног Шираковог легата у лику Музеја племенских уметности из Азије, Африке, Океаније и обе Америке, отвореног крај Ајфелове куле у присуству Кофија Анана.

Сенатор из Париза, рођен у Тунису, са дипломама права и економије, склон је, међутим, "малим стварима" које чине живот. Већ је ограничио арогантну хегемонију возача у центру на рачун бициклистичких стаза, стаза за ролере, басове, таксије, скутере и кружну трамвајску пругу испред периферије. Уз помоћ већ стогодишњег метроа (колико је стар и онај њујоршки) и нових паркова и станова на рачун паркинга – и париски ваздух је лакши. Сам је дао пример: вози електрични ауто.

"Град слободе, културе и динамизма" са градоначелником аскетског изгледа, склоног иронији и танким цигарилосима, има и "париску плажу" током неколико летњих седмица дуж обала Сене (Деланову идеју копирали су и у Бриселу, Бруклину...), као и већ чувену "белу ноћ" уз уличне парти и музеје и галерије отворене до зоре. Однедавно и 240 јавних тоалета је бесплатно...

Уз подршку Парижана, којима је масовно слао упитнике, као и зелених коалиционих партнера у градској влади, центар Париза ни даље неће добијати зграде више од 37 метара – шириће се хоризонтално, а не вертикално за шта су се залагали комунисти (вероватно уз сећања на облакодере у бившем Источном Берлину, рецимо, "који су решавали проблеме маса").

– Париз се мора такмичити за привлачење бизниса, талената свих врста, за младост само ако не занемари своју главни адут – квалитет живота, објасниће Деланоа. Што потврђује и 25 милиона посетилаца годишње.

Не скрива, међутим, бес према бруталности полиције у смиривању јесењих немира у предграђима, критикујући за то понајвише министра унутрашњих послова Николу Саркозија од политичких амбиција за Шираковог наследника. Он сам их, каже, нема, али велике шансе да се усели у Јелисејску палату идуће године први пут има једна жена, Сеголен Роајал – данас најпопуларнија политичарка међу Французима. Њему је посебно драго што су из исте политичке партије.