Нека нова времена

Када су непосредно после сукоба на територији бивше Југославије музичари из наше земље почели стидљиво да свирају по градовима Хрватске и Босне и Херцеговине, општи је утисак да су њихова гостовања у тамошњим медијима, изузев Републике Српске, била пропраћена поприлично оскудно. На снази су биле чак и незваничне забране. Лед су први пробили доајени – од "Партибрејкерса" и Ђорђа Балашевића до Бајаге и "Електричног оргазма" – којима није било тешко да на концерте привуку и по десетак хиљада људи.

Од пре неколико година пут западних република кренули су и извођачи који су тек морали да се докажу тамошњој публици. Упознавању са новим музичким тенденцијама које долазе из Србије умногоме су допринели и медији. О томе колико су се ствари промениле говори и пример да се данас на Хрватској радио-телевизији могу видети рекламе за нове дискове неких музичара из Србије.

Момчило Бајагић Бајага мисли да је време када се за концерте српских музичара у Загребу могло сазнати једино преко плаката далеко иза нас.

– Данас је ситуација много боља. Пред наш први концерт у загребачкој "Творници" још увек су се осећале последице рата. Следећи пут била је мало опуштенија атмосфера, а ове године смо одржали неколико концерата у Хрватској и готово да нема медија који то није пропратио. Имали смо одличан третман и пре и после концерата.

Бајага сматра да је за медијску промоцију веома важно и да ли је одређени албум објављен на територији Хрватске и Босне.

Са њим се слаже и Александар Петровић, бубњар групе "Eyesburn", која је у последње време одржала на десетине концерта у бившим југословенским републикама. Он каже да је за наше музичаре који одржавају концерте у Хрватској и Босни веома важно ко организује њихове наступе.

– Од промотора много зависи колико ће новинара хтети да уради разговор и најави концерт на телевизији, радију и новинама. Наша публика је слична и у Загребу, и у Бањалуци и у Сарајеву и у Београду. Све су то млади људи који слушају рокенрол и који имају одређени став према друштвеним питањима. Проблем је у томе да за ваш рад чује што више људи. Уколико немате издавача који ће подржати албум кроз медијску промоцију, од посла нема ништа. После почетне културне размене, требало би да се догоди и културно-економска размена, како би они који се професионално баве уметношћу имали зараду.

Уна Сенић, чланица женског дуа "Бичарке на трави", који је недавно први пут гостовао у Хрватској, каже да су искуства са тамошњим медијима веома добра.

– Имале смо изузетан третман. Чини ми се да је код њих професионализам на много вишем нивоу и да није важно одакле сте. Када је, пак, реч о Босни тамо је ситуација много лошија ако се говори о професионализму, а третман је сличан јер им уопште не смета чињеница да долазите из Србије.

Уна мисли да је музичко тржиште у Хрватској много развијеније у односу на Босну и Србију.

– Земља је децентрализована у културном смислу и градови – од Пуле и Ријеке, преко Осијека и Сплита до Загреба – имају развијене локалне медије и музичку сцену. Код нас, осим Београда, Новог Сада и Ниша, у осталим градовима готово да се ништа и не догађа.

И група "Врум" пронашла је своје место на тржишту Хрватске и Словеније, одакле се недавно вратила са турнеје. Наступ овог бенда у загребачком клубу "КСЕТ" крајем маја пропраћен је овацијама публике, а концерт је прошао веома запажено и у хрватским медијима. Од прошле године овај београдски бенд има и своје издаваче у тим државама, захваљујући којима се њихов последњи албум "Еволуција" може легално наћи у хрватским и словеначким продавницама. 

Владимир Јерић, члан "Дарквуд даба", сматра да не постоји велика промена у односу на 2000. годину када је бенд први пут наступао у Хрватској. 

– Од нашег првог концерта, где смо се срели са много људи који су били већ спремни за сусрет са нама – захваљујући "незваничним" копијама наших дискова, Интернету и директној међусобној комуникацији – који су знали све песме, текстове, наш дотадашњи рад, па све до прошлогодишње турнеје, "Дарквуд даб" дефинитивно има добар контакт са публиком у Хрватској. Нешто је другачија ситуација са медијима и дистрибутерима, јер је требало много времена да се већина медија прилагоди новонасталој ситуацији. Нисмо чекали, већ смо све време наступали и ширили круг градова у којима смо свирали, користећи као средство комуникације Интернет, плакате и локалне медије. Када је дошло до наступа на ХРТ-у, то је била само верификација постојећег стања. Релативно често наступамо у Словенији и БиХ. Од прошле године имамо и званичну дистрибуцију наших издања у Хрватској. Каријера групе "Дарквуд даб" је тамо нешто "млађа" од каријере овде и има још много ствари које желимо да урадимо.