„Комико” нема конкуренцију

Десетине људи сваки дан долазеу локалну канцеларију, распитујусе и тражепосао. Инжењери, економисти, технолози, доктори наука, еколози, најбољи студенти генерације новосадског Техничког факултета с препорукама британских универзитета, прекаљени мајстори с бушотина широм света... остављају своје радне биографије, визит-карте, шаљу електронском поштом своје Си-Вије. Нуде се да раде, мада фирма још није ни почела да ради, ни да се гради.

„Јануар је за нас јако битан, у овом месецу ће се све решити јер ми немамо више времена за чекање”, каже Радомир Радивојевић, заменик директора компаније „Комико оил”. Та компанија је у децембру 2008. године потписала Меморандум о изградњи рафинерије у Смедереву, али иако је било планирано да рафинерија почне да се гради крајем лета 2009. од тога нема још ништа и као нови термин почетка градње спомиње се септембар ове године. Држава је пренела власништво над 113 хектара за градњу рафинерије на општину, урађен је детаљни урбанистички план по коме је плац строго намењен за градњу рафинерије, али локална Скупштина општине још „разматра” оправданост инвестиције.

У међувремену, кренуле су спекулације и политичка спиновања како, наводно, иза тог пројекта стоји један од српских „бизнисмена” из наркоподземља, преко гласина да инвеститор заправо хоће само да узме земљуна којој ће да гради пословно-стамбени комплекс, до „проверених” информација како ће се на том плацу градити нуклеарка.

А стручни круговисе већ извесно време питају које тај инвеститор спреман да гради рафинерију у држави која има дупло веће рафинеријске капацитете од потрошње и у региону где постоји вишак производних капацитета који далеко превазилазе потребе тржишта.

За „Политику” отом, економски најзанимљивијем, питању,али и некимдругимкоја су у последњих годину дана изазвала многе полемике, говори Радомир Радивојевић, заменик директора компаније „Комико оил”. Он каже да у компанији нема никаквог капитала сумњивог порекла:

– Један од акционара је „Бејзик еквипмент”, познати светски произвођач опреме и постројења за рафинерије. Та компанија је до сада своју опрему уградила у 156 рафинерија само у Тексасу. Други акционар је „Глобал гас”, један од највећих снабдевача источне обале САД течним нафтним гасом и власник нафтних поља у Нигерији и другим регионима. Трећи акционар је инвестициона банка „Брајан Мери енд Ко” из Њујорка. А наш партнер је Европска банка за обнову и развој. Зна се да та банка не даје новац сумњивим „бизнисменима” из Србије. Господин Брајан Мери је премијеру Цветковићу у Београду изнео наше намере и упознао га с компанијом „Комико оверсис” и „Комико оил”. Српска влада је том приликом тачно сазнала ко су власници „Комико оила”, тако да не знам да ли би било ко од њих могао да каже да иза рафинерије „Смедерево” стоје ликови из српског подземља.

Српској влади су, каже Радивојевић, представљени и аргументи за градњу нове рафинерије.

– Главни саветник „Комико оверсис” за исплативост инвестиције и кретања на српском и регионалном тржишту нафтних деривата је консултантска кућа „Бакер и О’Брајен”, која у нафтном бизнису јако цењена фирма. Саветницису нам и КПМГ, Линк Латерс и Мери Линч –каже Радивојевић.

То што у окружењу постоје рафинерије нафте не забрињава власнике и менаџмент компаније „Комико оил”.

– Ми можемо да регионалном тржишту понудимо најбоље производе у великим количинама по најбољим стандардима. То, за сада, не може да испуни ниједна рафинерија у југоисточној Европи –каже заменик директора „Комико оила”.

Радивојевић наводи примере и каже да највећа рафинерија нафте на Балкану, у Бургасу (коју је купио „Лукоил”),ради са 30 одсто капацитета и треба јој времена да пређе на стандарде Европске уније. „Лукоил” је већ у поступку затварања своје друге рафинерије у Румунији. Друга румунска рафинерија у Плоештију је стара технологија и требаће јој много времена да пређе на нове стандарде. Рафинерије у Ријеци и Сиску немају довољан капацитет за нову врсту горива. Рафинерија у Босанском Броду производи мазут и гориво Д2,које се више нигде не користи осим код нас. Тачно је, каже Радивојевић, да у Мађарској МОЛ има рафинерије, али капацитети нису довољни. Једина која производи квалитетне деривате је „Шел” у Грчкој, али је њен дневни капацитет свега 30.000 барела, што је веома мало за потребе регионалног тржишта. Он каже да ће структура производње у Смедереву бити дијаметрално супротна од производног портфолија рафинерија у окружењу.

– Рафинерија у Смедереву ће производити евродизел у складу с прописаним стандардима, керозин А1, ТНГ, бензин од 100 октана а за тим продуктима је велико интересовање на тржишту у целом региону –каже Радивојевић и додаје да су компаније „Лукоил” и ОМВ већ изразиле спремност да купујудеривате којисе буду производили у Смедереву.

Поред тих „Комико оил” је у контакту и с другим нафтним компанијама из региона по истом питању. Преговара се и са „Шелом” који је показао интересовање за производе рафинерије у Смедереву, али та компанија није акционар.

„Преговора с НИС-ом још није било, али очекујем да ће до састанка доћи веома брзо. Иницијатива за овај сусрет потекла је од представника владе. Ми нисмо ривал НИС-у, већ само добра допуна на овом тржишту”, каже Радивојевић и додаје да „Комико оил” никада неће отворити ниједну бензинску пумпу, нити било коме узети део трговине нафтним дериватима. Али, упозорава, не треба заборавити податак да се сада сваки литар евродизела увози.

А на питање како ће се рафинерија снабдевати сировом нафтом, Радивојевић каже:

– „Комико оил” је већ потписао уговоре и обезбедио количине сирове нафте којаће да се прерађује у Смедереву. Ову нафту набављамо преко нашег акционара, компаније „Глобал гас” из њених налазишта у Нигерији и бившим совјетским републикама. Потписан је и уговор о транспорту те нафте из два правца. Први је прекоокеанским бродовима до луке Констанца, а одатле речним баржама до Смедерева. Други начин је инвестиција у крак нафтовода дуг 30 километара, од Панчева до Смедерева. О томе је с државном компанијом „Транснафта” потписан Меморандум о улагању „Комико оила” од 15 милиона долара.

Дали је тачно да је опрема за рафинерију већ произведена?

Да, опрема је већ спремна за транспорт и чека да буде пребачена у Смедерево. Само да подсетим, кад данас било који светски прерађивач нафте наручује нову опрему чека око 10 година. Захваљујући нашем акционару „Бејзик еквипменту”, који снабдева опремом америчке и европске рафинерије, ми смо добили приоритет и већ имамо направљену опрему. Иначе, Комисија ЕУ прописала је стандарде за нафтне деривате до 2020. године и до 2014. године сви произвођачи нафтних деривата морају да пређу на производњу „евро 5”, а до 2018. на производњу „евро 6”. Ниједна рафинерија у региону неће моћи да прати те стандарде ако не буде стално осавремењивала технологију. Наша технологија, захваљујући „Бејзик еквипменту”, поседује патент који је у стању да прати све стандарде који буду прописани и елиминише из деривата нафте недозвољене састојке. Рафинерија у Смедереву биће једина у региону која ће моћи да испрати те нове стандарде без додатних инвестиција у модернизацију опреме. За сада у свету има таквих рафинерија само у САД и Немачкој.

У стању смо да у најкраћем року изградимо постројење за дневну прераду 100.000барела сирове нафте. То је годишња производња четири милиона барела. Кад би се на то рачунале само царине, таксе, акцизе и друга давања држава би у буџет ставила онолико колико сада у буџет даје цела централна Србија.

-----------------------------------------------------------

Ништа лично

– Кад сам питао једног политичара из опозиције зашто се противе изградњи рафинерије и тако директно раде против грађана Смедерева и Србије, он ми је одговорио да „то није ништа лично, да то није економско питање, него да је постало политичко”, каже Радивојевић и пита се како један производни погон од оволиког значаја за цело друштво може да се сведе на питање политике.

-----------------------------------------------------------

У Смедерево стиже још компанија

Радивојевић каже да је намером да гради рафинерију у Смедереву компанија отворила простор за многе нове инвеститоре из света:

– Ево ексклузивне вести за „Политику”. После најаве да ћемо градити рафинерију, једна светски позната компанија из САД тражи локацију у Смедереву да гради своје погоне са чисто „зеленом” технологијом. Ако она то уради, целокупна српска пољопривреда ће бити упослена на дуги рок. Око рафинерије у Смедереву нићи ће много нових погона који ће правити рукавице за раднике рафинерије, радиће се амбалажа, одела... С намаје већ ступило у контакт четири-пет озбиљних компанија с којима смо у Бечу разговарали и које желе да нас прате у Смедереву.

Миша Бркић