Осама бин Ладен још осамдесетих био у Загребу

Од нашег сталног дописника
Загреб, 10.  јануара – Поводом најновијег хапшења младог Босанца у Њујорку, под сумњом да је у сарадњи с Ал Каидом припремао „репризу” 11. септембра, и текста у италијанском листу „Унита”, у коме су међу 28 земаља у којима делују огранци Бин Ладенове Ал Каиде наведени Хрватска и БиХ, загребачки „Вечерњи лист” подсећа на раније боравке Бин Ладена у Хрватској. Новост је тајни документ на који се лист позива, а који је 1986. саставила Савезна дирекција за промет робе, којој се Бин Ладен – тада 29-годишњи младић – с двојицом колега и уз посредовање неких наших држављана обратио ради куповине оружја за тадашње авганистанске борце који су ратовали против совјетских трупа у тој далекој земљи.

У забелешци сачињеној у тадашњој дирекцији наводи се да су тројица странаца – функционер у покрету отпора Авганистана против совјетских трупа Фатхи Мохамед Али, турски држављанин који живи у САД Осман Калдирим и држављанин Саудијске Арабије Осама бин Ладен дошли ради куповине ширег асортимана оружја за рат у Авганистану. Пратили су их Југословенке Зорица Риђешић и Милица Караџоглу (удата за Турчина) и представник „Генекса” Александар Марковић.

После неколико дана преговора у загребачкој подружници „Беобанке” Бин Ладен је отишао у Београд где је покушао да од Војске добије подршку у борби против совјетских трупа у Авганистану и купи бојне отрове, али је у томе одбијен.

Бин Ладен, овај пут већ као искусни исламски борац, боравио је у Хрватској и почетком протеклог рата, када је у Загребу 1992. године основао две исламске хуманитарне организације, које су биле фасаде за много озбиљније послове, међу којима и пребацивање муџахедина у БиХ. Основао је прво организацију Ал Кифах на чије чело је поставио бившег пилота из Алжира Камир Ад Дин Кирбанија (ЦИА га је сумњичила за покушај напада на амбасаду САД у Риму). Затим је у загребачком насељу Боровје основао и организацију Ал Моафаг, која је званично имала едукативан карактер за муслиманске избеглице. Обе организације деловале су у Хрватској до краја 1996. и онда се преселиле у БиХ.