Вечита робија

Казна затвора у доживотном трајању се у старим кривичним законима звала "вечита робија", а данас је одомаћен назив "доживотна робија" или само "доживотна". Та застрашујућа реч, која значи да ће неко остати у затвору до краја свог живота, "красила" је ових дана неколико ударних насловних страна, уз неизоставну фотографију Милорада Улемека Легије.

При том није важно што доживотна робија у Србији не постоји. Улемек је, због убиства Ивана Стамболића, осуђен на 40 година затвора, а медији су рачунали и проценили да он неће живети дуже од 76 година, колико је потребно да напуни да би се једнога дана пред њим отвориле капије међу затворским зидинама и препустиле га животу на слободи.

Истина је да казна од 40 година затвора за старије људе вероватно значи доживотну односно вечиту робију. У српским затворима већ има много осуђеника на ову, код нас најтежу, казну и сасвим је сигурно да многи од њих из затворске ћелије неће доспети ни на једно друго место осим гробног. Ипак, за многе и даље постоји нада.

Правни лекови

Осуђеници на 40 година затвора имају право на још једну жалбу после које се заказује трећестепено суђење пред већем од седам судија Врховног суда. Ако и то веће утврди исту казну, остаје могућност да се уложе такозвани ванредни правни лекови, а један од њих је захтев за ванредно ублажавање казне. Тада се најчешће суду подноси медицинска документација о лошем здравственом стању осуђеника. Постоји и шанса за помиловање и амнестију, али оне ретко када "погађају" извршиоце најтежих злочина.

Ако и поред свих законских могућности суд остане при одлуци да злочинац треба да проведе четири деценије иза решетака, онда му као једина шанса остаје да после половине издржане казне, а то значи после 20 година, тражи условни отпуст. Осуђеник се у том случају пушта на слободу уз услов да не изврши ново кривично дело. Ако би то учинио, вратио би се у затвор да "дослужи" целокупну казну. О условном отпусту, на основу предлога и мишљења управе затвора, одлучује посебна комисија Министарства правде.

Уколико Врховни суд, после свих правних лекова, одлучи да Улемек остане у затвору 40 година, он би могао да тражи условни отпуст 2024. године, будући да му се у казну урачунава и време проведено у притвору, а он се у затвору налази од 2. маја 2004. године. Данас он има 38 година, а 2024. имаће 56. И док многи већ говоре о томе како некадашњи командант озлоглашених "црвених беретки" спрема некакво спектакуларно бекство из Окружног затвора у Београду, његова супруга Александра Ивановић изјавила је ових дана за један београдски дневни лист да ће Легија ускоро изаћи из затвора на потпуно легалан и законит начин. Који би то начин могао да буде, она није објаснила.

Према правилима кривичне процедуре, Улемек неће скоро прећи ни на издржавање казне у неку од већих установа за извршење заводских санкција у Србији, као што су затвори у Пожаревцу, Нишу и Сремској Митровици, зато што се против њега воде још три кривична поступка због којих и даље мора да борави у Централном затвору. То су суђења за убиство српског премијера Зорана Ђинђића, коме се још не назире крај, затим суђење "земунском клану" за низ убистава и отмица, које је у сличној фази, и на крају процес за четвороструко убиство на Ибарској магистрали, које је ће тек у септембру поново, трећи пут, почети из почетка.

Само једна робија

Улемек је први на листи оптужених у свим овим процесима, а за све те злочине могуће је изрећи казну од 40 година затвора. Познато је већ да се у нашем казненом систему не сабирају појединачно изречене казне затвора, већ се све "упијају" у једну јединствену казну која, опет, не може бити дужа од четири деценије. Тако би "најучесталији" српски оптуженик, на крају крајева, ипак "добио" само једну робију, а не четири.

У Србији није могуће бити осуђен на хиљаду година затвора или на 15 доживотних робија, као што се дешава у Америци и Енглеској. Без обзира на број и тежину злочина, један оптужени у Србији не може бити осуђен на више од 40 година затвора. И тада међутим, он ће имати право да после 20 година, тражи условни отпуст.

Треба имати на уму и чињеницу је до пре само неколико година за најтеже злочине у Србији била изрицана смртна казна. Када је она укинута, замењена је са четири деценије робије. Разлика је ипак велика. Смртна казна се не може преживети, али се може "одслужити". Четири деценије у затвору неки ће преживети, а неки неће. Они који напусте овај свет пре истека досуђене казне остаће дужни држави. И за њих и за државу, то ће бити доживотна робија коју наш закон не познаје.