Недеља, 05.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ко то тамо скија

Ко то тамо скија

Чини се да скијање ипак одолева кризи јер ако ништа друго барем на две хиљаде метара надморске висине, кажу стручњаци, нема бојазни од новог грипа. Иако светски туризам бележи пад по подацима Светске туристичке организације у 2009. године од четири до шест посто а код нас укупно смањење броја путника, како процењују туроператори износи од 20 до 30 посто, зимски аранжмани се продају сасвим добро. Већина агенција тврди да има повећање броју путника од 15 па све до сто одсто на неким зимским дестинацијама.

Без обзира на невоље са снегом и поларне температуре  у централној Европи и Великој Британији ситуација од прошле године се потпуно изменила. Наша скијалишта, Копаоник пре свих, али и у Бугарској– Банско и Боровец одржавају висок ниво скијања и снежним топовима попуњавају мањак снега на појединим стазама. Познато је да је скијање ипак елитни вид туризма и спорт заљубљеника који читаву годину чекају хладно време, гланцају и допуњују опрему за провод у свега десетак дана на снегу. Питање је колико се људи уопште бави овим финасијски али и физички захтевним спортом. Петар Стакић, председник асоцијације „Спорт за све”, која организује многе манифестације на снегу, сматра да је број људи који се баве зимским спортовима код нас далеко мањи од званичних процена.

– Нису сви скијаши који пођу на планину – каже овај стручњаки додаје – по подацима и посете сајму зимске опреме „Експо – зим” или фестивалима ски рекреације рачунамо да  је у Београду око 20 хиљада активних скијаша, а у читавој Србији приближно један посто становништва бави периодично зимским спортовима. Податак да су скијалишта Србије у 2009. години продала 130 хиљада ски карата од којих је око 20 посто странаца, уз пет до десет хиљада који су снежно адреналинско задовољство потражили у иностранству доказује тезу овог стручњака да се број активних скијаша у нашој земљи и завршава на поменутој цифри. Све у свему ни мало ни много, али Петар Стакић сматара да су разлози за ово комплексни а основни је недостатак новца али и приближавања скијашког спорта младима.

Ове сезоне су препрека и папрене цене смештаја на нашој најпознатијој ски планини Копаонику због чега су многи посегли уз нове пасоше пут Аустрије, Француске и Италије.  

То посредно потврђују и подаци продаје зимских аранжмана у домаћим агенцијама. Милица Жарковић, из Контикија каже да им се Аустрија па и остала страна скијалишта добро продају и да постоји блага предност у односу на интересовање за Копаоник, а и ту су пакети за Словенију од 99 евра уз пет полупансиона. Ненада Томић из исте агенције напомиње да су у Банском и Боровецу изузетно снизили цене и уз специјалне понуде са популарним „баџет програмом” у коме добијате боравак у хотелу, трансфер до гондоле, ски пас а деца до седам година су гратис уз седам полупансиона у хотелима са четири звездице кошта 339 евра.

Александра Дробњак из Филип тревела истиче популарност скијалишта у Француској – познатих Три долине и наглашава да се „Ски пакети” за Вал Торенс, Тињ, Ле Менуир, Ле Дуз Алпе најбоље продају. Тако у овом пакету добијате смештај у хотелима, аутобуски превоз, ски пас и осигурање за седам ноћи у апартманима у јануару за 383 евра.

Добривоје Матовић из агенције Топ турс каже да се најбоље продају скијалишта Бугарске и чувене „Три долине” у Француској.

Мирко Баук из Одеон Ворлд тревела каже да сви који су озбиљно припремали скијашку сезону имају добре резултате, па је код њих већа продаја за 15 посто. Највеће интересовање је за Банско и Боровец али и снежни рај у Аустрији – Зелден са ски дијамантима Обергугл и Хохгугл и скијалиштима вишим од три хиљаде метара. Дакле ко је чекао зиму и зимске радости сигурно је и одвајао новац за ово задовољство а понуда, како кажу у агенцијама, никада већа и за сваког по нешто па искористимо то до краја.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.