Ko to tamo skija

Čini se da skijanje ipak odoleva krizi jer ako ništa drugo barem na dve hiljade metara nadmorske visine, kažu stručnjaci, nema bojazni od novog gripa. Iako svetski turizam beleži pad po podacima Svetske turističke organizacije u 2009. godine od četiri do šest posto a kod nas ukupno smanjenje broja putnika, kako procenjuju turoperatori iznosi od 20 do 30 posto, zimski aranžmani se prodaju sasvim dobro. Većina agencija tvrdi da ima povećanje broju putnika od 15 pa sve do sto odsto na nekim zimskim destinacijama.

Bez obzira na nevolje sa snegom i polarne temperature  u centralnoj Evropi i Velikoj Britaniji situacija od prošle godine se potpuno izmenila. Naša skijališta, Kopaonik pre svih, ali i u Bugarskoj– Bansko i Borovec održavaju visok nivo skijanja i snežnim topovima popunjavaju manjak snega na pojedinim stazama. Poznato je da je skijanje ipak elitni vid turizma i sport zaljubljenika koji čitavu godinu čekaju hladno vreme, glancaju i dopunjuju opremu za provod u svega desetak dana na snegu. Pitanje je koliko se ljudi uopšte bavi ovim finasijski ali i fizički zahtevnim sportom. Petar Stakić, predsednik asocijacije „Sport za sve”, koja organizuje mnoge manifestacije na snegu, smatra da je broj ljudi koji se bave zimskim sportovima kod nas daleko manji od zvaničnih procena.

– Nisu svi skijaši koji pođu na planinu – kaže ovaj stručnjaki dodaje – po podacima i posete sajmu zimske opreme „Ekspo – zim” ili festivalima ski rekreacije računamo da  je u Beogradu oko 20 hiljada aktivnih skijaša, a u čitavoj Srbiji približno jedan posto stanovništva bavi periodično zimskim sportovima. Podatak da su skijališta Srbije u 2009. godini prodala 130 hiljada ski karata od kojih je oko 20 posto stranaca, uz pet do deset hiljada koji su snežno adrenalinsko zadovoljstvo potražili u inostranstvu dokazuje tezu ovog stručnjaka da se broj aktivnih skijaša u našoj zemlji i završava na pomenutoj cifri. Sve u svemu ni malo ni mnogo, ali Petar Stakić smatara da su razlozi za ovo kompleksni a osnovni je nedostatak novca ali i približavanja skijaškog sporta mladima.

Ove sezone su prepreka i paprene cene smeštaja na našoj najpoznatijoj ski planini Kopaoniku zbog čega su mnogi posegli uz nove pasoše put Austrije, Francuske i Italije.  

To posredno potvrđuju i podaci prodaje zimskih aranžmana u domaćim agencijama. Milica Žarković, iz Kontikija kaže da im se Austrija pa i ostala strana skijališta dobro prodaju i da postoji blaga prednost u odnosu na interesovanje za Kopaonik, a i tu su paketi za Sloveniju od 99 evra uz pet polupansiona. Nenada Tomić iz iste agencije napominje da su u Banskom i Borovecu izuzetno snizili cene i uz specijalne ponude sa popularnim „badžet programom” u kome dobijate boravak u hotelu, transfer do gondole, ski pas a deca do sedam godina su gratis uz sedam polupansiona u hotelima sa četiri zvezdice košta 339 evra.

Aleksandra Drobnjak iz Filip trevela ističe popularnost skijališta u Francuskoj – poznatih Tri doline i naglašava da se „Ski paketi” za Val Torens, Tinj, Le Menuir, Le Duz Alpe najbolje prodaju. Tako u ovom paketu dobijate smeštaj u hotelima, autobuski prevoz, ski pas i osiguranje za sedam noći u apartmanima u januaru za 383 evra.

Dobrivoje Matović iz agencije Top turs kaže da se najbolje prodaju skijališta Bugarske i čuvene „Tri doline” u Francuskoj.

Mirko Bauk iz Odeon Vorld trevela kaže da svi koji su ozbiljno pripremali skijašku sezonu imaju dobre rezultate, pa je kod njih veća prodaja za 15 posto. Najveće interesovanje je za Bansko i Borovec ali i snežni raj u Austriji – Zelden sa ski dijamantima Obergugl i Hohgugl i skijalištima višim od tri hiljade metara. Dakle ko je čekao zimu i zimske radosti sigurno je i odvajao novac za ovo zadovoljstvo a ponuda, kako kažu u agencijama, nikada veća i za svakog po nešto pa iskoristimo to do kraja.