Лаки кеш, скупо кајање

Најава Народне банке Србије да ће ове недеље покренути кривичне поступке против одговорних у Рајфајзен и ХВБ банци, због тога што су подигли камате на већ одобрене кредите, а као изговор за такав потез наводили мере НБС, још једном је скренула пажњу на већ уочено лако задуживање наших људи код банака, али и понашање појединих банака које у рекламама нуде једно, а уговорима о зајму нешто сасвим друго.

У ХВБ банци, једној од јавно прозваних банака због злоупотребе имена НБС, иако је претходним саопштењем подржала мере централне банке, што гувернеру НБС Радовану Јелашићу није промакло, јуче нису желели да коментаришу намеру НБС. Чекају да добију, како су образложили, званични допис из централне банке.

У Рајфајзен банци су рекли да ће уследити саопштење након састанка њеног руководства с челним људима НБС. Када ће до тог сусрета на "високом нивоу" доћи није прецизирано. Међутим, гувернер је додао да ће уследити супервизија рада и понашања банака, јер ће тек од 1. октобра централна банка имати и законску могућност да банкама изриче новчане казне.

Шта ће се догодити на релацији НБС и те две пословне банке, остаје да се види, али је неспорна чињеница да су наши грађани веома мало упућени у све тајне о кредитима. Недостаје им и елементарна информисаност о финансијским услугама банака, а то, како је казао гувернер, неко мора да плати. Најчешће сам клијент. Поготово ако га је мука натерала да се задужи, не питајући за услове и цену.

Кредити, поготово кеш, нуде се на сваком ћошку. Рекламе су више него примамљиве, али се и из њих не може назрети колико кошта позајмљен динар, па још претворен у евро или швајцарац. У тако великој понуди грађани су омамљени примамљивом рекламом, али морају добро да размисле пре него што се одлуче за услуге банака.

Најпре, не познају се основни елементи уговора о кредиту. Пре свега не разликује се фиксна од варијабилне камате. У неколико случајева, оних који су се јавили кол центру, грађани су тврдили да су им подигнуте и уговором утврђене фиксне, непроменљиве номиналне каматне стопе. Већина не разуме шта значи индексација кредита, пре свега курсом, а често се рефинансирање поистовећује с делимичним отписом дуга.

Затим, како се наводи из НБС, поједини грађани тврде да нису ни добили примерке уговора. А уговор је, зна се, основни документ који даје права и обавезе онима који су га потписали. Грађани су се жалили да су добијали само усмена обећања банкара да се неће повећавати каматна стопа. Дужницима се нудило и рефинансирање из иностранства уз још нижу камату, иако у том случају нема обавезне резерве.

Наравоученија су вишеструка за све учеснике на банкарском тржишту. Најпре, грађани би морали да се воде оном народном "ко пита, не скита", али и оне по којој је задуживање лако, а кајање споро и дуго. Грађани коначно мора да знају да је прошло време инфлаторне добити од пре двадесетак година и да ондашње банке нису ни налик, осим по именима, на данашње. За њих, али и грађане правно је обавезујуће само оно што пише у уговору. При томе би ваљало да имају на уму да постоји велики број банака и широка лепеза њихових услуга. Али, и да памте њихове поступке.

Истовремено, саме банке би требало да имају у виду да великом броју клијената нису јасни кључни делови кредитног уговора. Уз чињеницу да је рефинансирање свакодневна појава на тржишту, банкари треба да су свесни да је конкуренција све оштрија на домаћем тржишту.

Све то наводи НБС да додатно, како је рекао гувернер, појача напоре у сфери заштите потрошача. Кол центар служи пре свега да се "гаси пожар", иако му је превасходни циљ превентивно информисање грађана.

У сваком случају, Јелашић је поручио грађанима да користе бесплатне услуге Информативног центра НБС и обавесте се претходно о условима под којима банке одобравају кредите. Такву помоћ они очито до сада нису много користили, јер је само у протеклој недељи Информативни центар НБС примио око 3.000 позива. Само једног дана било је више од хиљаду позива. То је уједно и доказ да је све већи интерес грађана за рефинансирање кредита, како би уз јефтинију позајмицу исправили грешку која их лупа по џепу.

--------------------------------------------------------------------------

Рефинансирано 20.000 кредита

Банка ХВБ у Србији саопштила је јуче да је до сада рефинансирала више до 20.000 готовинских кредита које су грађани узели од других банка.

Максималан износ кредита је 5.000 евра у динарској противвредности, период отплате је од једне до шест уз ефективну каматну стопу (ЕКС) од 13,77 одсто годишње, а кредит је индексиран у швајцарским францима, наводи се у саопштењу.

Зајмове за рефинансирање могу да добију запослени у фирмама које имају уговор о преносу зарада са ХВБ банком, истиче се и додаје да банка нуди могућност финансирања и 20 одсто депозита и да за одобравање нису потребни жиранти.

Уколико клијент жели да подигне 5.000 евра, са роком отплате од шест година, месечна рата би износила износила 118,96 евра, а клијент може да захтева и већи износ кредита од дуга који има у другој банци.

Како се наводи, клијенти који желе да им ХВБ банка рефинансира кредит, требало би да донесу изјаву о преносу плате, потврду фирме о висини месечне зараде, и уговор о кредиту из друге банке.
(Бета)