Налогодавац убистава неистомишљеника

Износећи завршне речи у поступку против окривљених за убиство Ивана Стамболића и покушај атентата на Вука Драшковић, Миољуб Виторовић, заменик специјалног тужиоца, у јулу прошле године рекао је и да је на оптуженичкој клупи бивши режим Слободана Милошевића.

– Ово није обичан криминални случај – рекао је тада Виторовић. – Ова оптужница није само оптужница против криминала. Свима је јасно, и најширој јавности, да је реч о предмету против некадашњег врха државног режима. Ово није политички став. Ова оптужница није политичка оптужница. То што је она против окривљених Слободана Милошевића, Радомира Марковића, Милорада Улемека, Небојше Павковића и других не даје јој политички третман, али она је, понављам, доказана оптужница против самог врха ранијег државног режима. Наравно да је организатор свих организатора био Слободан Милошевић, али овде се суди оном делу организације који је намењен за убиства, организатору групе за убиства.

Виторовић је у завршној речи оценио да су пуцњи у Ивана Стамболића и Вука Драшковића пуцњи у право на другачије мишљење.

Оптужница је теретила Милошевића да је током и све до 25. августа 2000. године у Београду, у више наврата, друге особе из ниских побуда подстрекавао да изврше кривично дело убиства.

– Процењујући да ново и појачано политичко ангажовање Вука Драшковића и Ивана Стамболића може да угрози његову будућу власт и политичку моћ, Милошевић је у неопходност њихове ликвидације најпре убедио Милорада Улемека Легију, тадашњег команданта Јединице за специјалне операције – наводи се у оптужници. – После тога је, у неколико телефонских и непосредних разговора, од Радомира Марковића, тада начелника Ресора државне безбедности МУП-а Србије, и Небојше Павковића, тада начелника Генералштаба Војске Југославије, захтевао да у овој намери Улемеку пруже помоћ. То је само по себи подразумевало незакониту употребу материјалних и других средстава и кадровских потенцијала оба државна органа. Приликом једног од разговора са обојицом, а и касније у телефонским контактима, Милошевић је инсистирао да Павковић обезбеди војни хеликоптер, којим ће се Легијини људи, по завршеном задатку у Будви, пребацити у Србију. Истоветан захтев и из истих разлога као и у претходном случају, нешто касније, у истом временском периоду, Милошевић је испоставио поново Радомиру Марковићу ради ликвидације Ивана Стамболића, пише у оптужници.

С обзиром на то да се Милошевић у време када је подигнута оптужница за ова два дела (23. септембар 2003. године) налазио у притвору Хашког трибунала, поступак у односу на њега је раздвојен. Иако је тужилац тражио да се Милошевић испоручи судским органима у Србији, како би одговарао за ова два кривична дела, Хашки трибунал је то одбио. С обзиром на то да је и умро у притвору у Холандији, Милошевић практично није ни одговарао за двоструки злочин.

Образлажући пресуду коју је донело, судско веће, међутим, није могло а да не помене Милошевића. Описујући чињенично стање које је утврђено током доказног поступка, судија Драгољуб Албијанић је рекао да је првооптужени Улемек, по Милошевићевом налогу, организовао криминалну групу која је извршила злочине. Име некадашњег председника СРЈ, током образлагања пресуде, поменуто је још неколико пута. Поред осталог и онда када је наведено да је од Радомира Марковића затражио да Улемеку и члановима његове групе помогне у извршењу кривичних дела.

--------------------------------------------------------------------------

Ухапшен због злоупотребе положаја

Слободан Милошевић ухапшен је 1. априла 2001. године због злоупотребе службеног положаја "тешке" 1,8 милијарди динара и око 200 милиона немачких марака на штету савезног и републичког буџета. Саслушан је истога дана у притворској јединици београдског Централног затвора. Поред Милошевића, поступак је вођен и против Михаља Кертеса, Николе Шаиновића и Јована Зебића.

Некадашњи председник СРЈ сумњичио се да је, користећи свој ауторитет као председник државе, подстрекавао тадашњег директора Савезне управе царина Михаља Кертеса да формира посебан фонд динарских и девизних средстава која су прикупљена од царинских прекршаја.

Без сагласности Окружног суда, Милошевић је 28. јуна 2001. године из Централног затвора изручен Хашком трибуналу.

--------------------------------------------------------------------------

Осуда смене тужиоца

Странка Г17 плус јуче је најоштрије осудила одлуку да се заменику специјалног тужиоца за организовани криминал Миољубу Виторовићу не продужи мандат и затражила да буде поново изабран на ту функцију.

Та странка је, поред захтева да се Виторовић поново изабере на место заменика специјалног тужиоца за организовани криминал, затражила и да Влада Србије награди Миољуба Виторовића за досадашњи рад на том месту.

И Демократска странка осудила је јуче одлуку да се заменику специјалног тужиоца за организовани криминал Миољубу Виторовићу не продужи мандат, наводећи у саопштењу да је зато одговоран републички јавни тужилац.

У саопштењу се наводи оцена ДС да Влада "политичким трговинама са Социјалистичком партијом Србије обезбеђује себи опстанак на власти, што доводи до урушавања поретка, а не доприноси приближавању Србије Европској унији".

Смена заменика специјалног тужиоца Миољуба Виторовића последица је обећања које су министар полиције Драган Јочић и шеф БИА Раде Булатовић дали првооптуженом за убиство премијера Зорана Ђинђића Милораду Улемеку Легији, саопштиле су јуче Либерално демократска партија и Грађански савез Србије.