Нада да ће бити боље

Када се неко одлучи за озбиљну везу са неким кога не познаје довољно може касније, током заједничког живота, открити да та особа има неку озбиљну ману. Некада се људи одлучују за озбиљну везу, брак, са оном особом чије озбиљне мане су били потпуно свесни. И једни и други се често надају да ће заједнички живот и љубав коју дају учинити да се друга особа позитивно промени.

Једна жена се одлучила за брак са забавним, али неодговорним мушкарцем. Надала се да ће се уозбиљити и постати одговорнији када добију дете. Како је његова позитивна промена након првог детета кратко трајала, родила му је још једно дете. Али ни после трећег детета он се није променио, тако да је на крају одлучила да се разведе.

И док једни чекају да им се партнер позитивно промени, други нису у овако пасивној позицији. Они постају агресивни и од партнера захтевају да се промени на одређени начин. То некада личи на право преваспитавање у којем је могуће и физичко насиље.

Сва ова понашања су заснована на претпоставци да ће љубав, веза, однос, деца, нова улога, итд. некога позитивно променити. Тачно је да се људи мењају и током свог одраслог живота, али је ове промене тешко предвидети, а још теже програмирати. Тако, на пример,неко се заиста уозбиљи када уђе у улогу родитеља и супруга, а неко те улоге доживи као неподношљиви терет, тако да појача своје „емоционално незрело” понашање. Већина људи се током живота заиста мења, најчешће мало, помало, тако да промена постане видљива тек након неког периода. Али на промену се не може рачунати и нико је не може гарантовати. Чак ни онда када особа у тренуцима неке емоционалне кризе чврсто обећава да ће постати боља, одговорнија, пажљивија, присутнија, мање љубоморна, да неће пити, итд.

Не треба рачунати ни на то да ће неко успети да свог партнера или партнерку „натера” да се промени. Ми једноставно немамо моћ да натерамо некога да се промени. Можемо апеловати, позивати другог да се промени, нудити подршку, али не можемо узроковати промену. Ни љубав није довољна да би се неко променио. Без обзира колико волели некога, многи људи нису спремни да због вољене особе промене нешто што им је важно. „Ако ме волиш, онда ћеш...” доживљавају као уцену.

Не треба рачунати да ће се особа коју смо заволели битно променити у догледној будућности. И ако је тако, треба да размислимо да ли су нам њене мане прихватљиве. Ако нису, раскид је добра идеја. Добар избор је неко чије нам се врлине свиђају, а чије мане нам не сметају превише.

Себе увек можемо мењати. Тек када променимо себе, може се и други променити.

www.milivojevic.com