Почаст рок омотима

У временима када се конвенционално слање писама и разгледница све мање практикује, потез Краљевске поште Велике Британије одушевио је многе филателисте али и љубитеље рока. Наиме, једна од најстаријих поштанских служби на свету пре неколико дана у оптицај је пустила десет поштанских маркица са мотивима омота легендарних рок албума из ове земље. Челни људи Краљевске поште, као творци ове идеје,сматрају да је овај потез добар начин за одавање почасти славним британским и светским музичарима, али и бројним дизајнерима, захваљујући којима су омоти (поред самих албума) постали глобално популарни.

На поштанским маркицама нашли су се омоти следећих албума: „Let It Bleed” „Ролингстонса” из 1969. године, „London Calling” групе „Клеш” (1979), „The Rise And Fall Of Ziggy Stardust And The Spiders From Mars” Дејвида Боувија (1972), „The Division Bell” састава „Пинк Флојд” (1994), „A Rush Of Blood To The Head” групе „Колдплеј” (2002), „Screamdelica” („Прајмал скрим” – 1991), „Pаrklife” („Блур” – 1994), „Tubular Bells” Мајка Олфилда (1973), IV групе „Лед цепелин” (1971) и „Power, Corruption And Lies” манчестерских ветерана, састава „Њу ордер” (1983).

Да се не ради о било каквој колекцији говори и податак да Краљевска пошта током године, осим регуларних поштанских маркица, у ограниченом издању на тржиште избаци укупно 12 маркица, рачунајући све сфере историје, науке, културе, уметности и политике. Филип Паркер, један од челних људи Краљевске поште рекао је недавно у изјави за магазин „Ролингстон” да је било само питање времена када ће се одати почаст овим и сличним омотима, који су немерљиво допринели да поменути албуми буду златним словима забележени у историју савремене музике.

– Сваки од ових омота је дванаестоинчно ремек-дело. Сматрали смо да њихово појављивање на поштанским маркицама треба да слави овакав вид уметничке форме. Такође, овакав потез допринеће поновној популаризацији слања класичне поште, која је у данашње време помало заборављена. Процес селекције по којем су се неки омоти нашли на листи био је ригорозан. Консултовали смо велики број стручњака, дизајнера, музичких критичара и новинара... Такође, размотрили смо многе топ-листе и сматрамо да је овакав избор објективан – додао је Паркер.

Ипак, Паркерове речи су код британске рок публике, познате по свом истанчаном сензибилитету и врло дискутабилном укусу, изазвале пуно негативних реакција. Коментари читалаца на сајтовима и форумима практично свих медијских кућа које су објавиле ову вест садрже сличну поруку, а то је чуђење и неверица како се неки (по многима легендарни омоти албума) нису нашли у овој колекцији.

Прва критика стигла је на рачун омота албума „The Divison Bell”, односно чињенице да је он изабран испред „митског” омота „Флојдовог” „The Dark Side Of The Moon”. Паркерово штуро образложење да је омот чувеног албума из 1973. „превише мрачан” (у визуелном смислу) код многих је изазвао револт, а неке је и насмејао.

– Маркице не могу да се бирају само да би изгледале добро. Ако су превише мрачне, наше машине их једноставно неће одштампати – казао је Паркер.

Полемика је било и око практично свих осталих омота, али највероватније је да ће се цела прича завршити са традиционалним закључком да о укусима не вреди расправљати.

Да би се појавиле на тржишту, свих десет маркица морале су да буду одобрене од стране британске краљице Елизабете Друге лично.

Медијску прашину подигао је историјско-правни аспекат по којем Краљевској пошти није дозвољено да на маркицама објављује ликове живих великана, осим ако су они чланови краљевске породице. Спорни албуми по овом аспекту су „The Rise And Fall Of Ziggy Stardust And The Spiders From Mars” (на коме је Боуви) и „London Calling” (Пол Симонон). Паркер је и ове изузетке покушао да оправда образложењем да се маркицама слави уметнички аспекат самог омота а не „лик и дело” особа које се на њима налазе.

Адријан Чолаковић

------------------------------------------------------

Временом добијају на вредности

Појављивање славних музичара и композитора на поштанским маркицама није ствар новијег датума. У посебним, лимитираним или редовним едицијама маркица земаља широм Европе, Америке, али и других континената своју „бесмртност” налазили су Моцарт, Бетовен, Бах, Дебиси, Чајковски... Ту су и бројни великани џеза, позната имена из света поп и рок музике као и музичари који на глобалном нивоу можда нису били толико популарни, али су у својим земљама свакако имали статус великих звезда. Познато је да у филателији маркице са временом добијају на вредности, па би тако неке данас мало познате едиције за неколико година, деценија или векова могле да достигну и цифре које се мере стотинама хиљада евра, долара или фунти.

----------------------------------------------------

Дизајн раме уз раме са музиком

Најбољи пример да се већ дужи низ година дизајну омота посвећује подједнака пажња као и самом квалитету албума показује и пример последњег студијског издања групе „Мјуз”. Омот албума „Resistance” овог алт рок састава из Девона победио је у већини избора за најбољи омот 2009. године. Такође, купци у Великој Британији су уз CD са богатим буклетом на поклон добијали USB флеш меморије са логом групе, подметаче за чаше, качкете, мајице...