„Школа” позивa цензуру

Од нашег дописника
Москва, 15. јануара – Почетак нове телевизијске године у Русији обележио је незапамћени скандал. Серија „Школа”, која има шездесет снимљених епизода, изазвала је, већ после прве, толико негодовање да се поново све чешће чује готово заборављена реч „цензура”. Забрану емитовања траже депутати Државне думе Русије (углавном комунисти), учитељи, чиновници градске владе, лекари, психолози, па, како се тврди, чак и ученици.

ТВ серија је снимана је у једној московској школи скоро по документарним принципима и у њој се може видети, како тврди редитељ Валерија Гај Германика, школа онаква каква је данас. Главни јунаци су ученици деветог разреда, уморни, неквалификовани и корумпирани наставници, разуздана деца која пију, пуше, дрогирају се, воде љубав, а на часу о Пушкину одговарају рецимо да је он „био црнац, а црнци, као што знамо, имају огроман дугачак црначки пенис. У то време у Русији није било црнаца, па је то било егзотика, и све жене су хтеле с њим да спавају. Наталија Гончарова (његова жена) га је мрзела”.

Та школа није се допала никоме па је на заседању градске владе председница одељења за образовање Олга Ларионова изјавила да такве ТВ серије не смеју да се појављују на телевизији, посебно ове године која је проглашена за годину учитеља, „а ни у друго време” и препоручила да се на малим екранима чешће говори о најбољим учитељима и њиховим „педагошким тајнама”.

Највећи противници серије су депутати комунисти у думи који су тражили забрањивање серије. Владислав Јурчик каже: „Не знам да ли они који су снимали серију имају децу и унуке, али сигуран сам да су милиони очева и мајки узнемирени том провокацијом. И очекују од парламента заштиту деце и престанак тог хаоса.”

Психолози сматрају да је „демонстрација таквог материјала недопустива”. Евгеније Макушкин, психолог, изјављује да различити визуелни призори, међу њима и негативни јунаци, за незрелу психу тинејџера постају значајнији него позитивни. „Школа” може негативно да се одрази на психу деце и омладине, па тужилаштво мора озбиљно да проанализира садржај серије.

Телевизија, наравно, подгрева дискусију на ту тему јер се тако диже гледаност серије, па је, у једној од редовних емисија, организовала ток-шоу „за и против”.

Валериј Гај Германика, млади редитељ, познат по филму „Сви ће умрети, а ја ћу остати”, који је добио награду Канског фестивала за најбољи дебитантски филм, не стиже да одговори на све телефонске позиве. Он каже да потпуно разуме оне које су узнемирени и да је задовољан тиме јер је управо и желео да скрене пажњу на то шта се у школама догађа. „Не могу да их задовољим, свет је такав, а ја снимам оно што видим.”

Телевизија, наравно, подгрева дискусију на ту тему јер се тако диже гледаност серије, па је организовала у једној од редовних емисија ток-шоу „за и против”. У студио су позвани гости који су толико ватрено образлагали своје ставове да се готово ништа није могло разумети. Депутати и учитељи су, углавном, инсистирали на своме, док су новинари и јавне личности тврдили да је таква серија заправо неопходна.

Алексеј Иванов, један је од оних депутата који сматра да је серија „огледало” живота, „а на огледало се не вреди љутити.” Јединствена Русија, већинска партија у думи, сматра да је позив на цензуру „апсурдан”.

Многи сматрају да је до „узбуне” чиновника дошло зато што је „Школа” критика власти због лоше спроведене реформе школства, због малих учитељских плата, због тога што се не бави младима... И да је ово прилика да се то промени. Занимљиво је да нико од учесника у дискусији не пориче да се такве ствари догађају у школама, већ сви проблем виде у томе што емисија може постати образац за подражавање.