Дуг по становнику 650 евра

Грађани и привреда прошле године нису додатно узимали кредите, па им је задуженост остала скоро непромењена. Просечна задуженост становника Србије била је на крају прошле године 650 евра, тврди генерални секретар Удружења банака Србије Верољуб Дугалић.

Од тог укупног задужења, на дуг по кредитима отпада 565 евра, по минусу на текућем рачуну 25 евра и по кредитним картицама 61. Ове цифре, како је оценио Дугалић, потврђују да Србија није била погођена економском кризом као остале у којима је кредитна задуженост драматична. Подаци Кредитног бироа показују да је на крају 2008. задуженост по становнику Србије била 675 евра, крајем 2007. године 582 евра, а 2006. године 386 евра.

Задуженост грађана прошле године, прецизирао је Дугалић, повећана је 4,3 одсто – са 380,7 милијарди на 397,1 милијарду динара. Процентуално, највећи раст имали су потрошачки и стамбени кредити. У децембру прошле године кредити становништву су повећани три одсто, а највећи раст имали су зајмови за рефинансирање. То потврђује, како је рекао Дугалић, да грађани консолидују своје обавезе према банкама.

Највећи пад протекле године имале су кеш позајмице – 31,1 одсто, што је разумљиво јер су и најскупље. Потрошачки кредити су лане повећани за 28,7 одсто, пре свега под утицајем субвенционисаних кредита, а стамбени су забележили раст од 27,8 одсто. Тренутно се отплаћује више од 70.000 зајмова за кров над главом.

Кашњење грађана у отплати кредита прошле године повећано је са 1,5 на 3,2 одсто, односно више него двоструко. То је лош показатељ јер се месечно повећава, али још није алармантно.

Задуженост предузећа минуле године порасла је за 19, а у децембру за 6,8 одсто. Позитиван знак је што су предузећа током децембра смањила кашњење у отплати кредита са 9,7 на 8,8 одсто, што је последица опрезније политике банака у давању кредита. Генерални секретар УБС је оценио да ће програм субвенционисаних кредита помоћи банкама да и у овој години очувају кредитну активност и да је то значајна помоћ привреди, тако да је добро што је влада наставила тај програм.

Број лизинг уговора и њихових корисника смањен је у 2009. за око 20 одсто, број кредитних картица са кашњењем у отплати повећан је за 50 одсто, а највеће кашњење забележено је у отплати минуса по текућим рачунима јер се у недостатку других начина грађани одлучују за тај скупи начин задуживања.

Б. Думић

-------------------------------------------------

НБС могла да спречи слабљење динара

Народна банка је погрешила што није брже реаговала на девизном тржишту, јер је мањим интервенцијама могла да предупреди слабљење динара. Могла је да предвиди да ће се на тржишту појавити већа количина динара због промене структуре обавезне резерве, плаћања обавеза предузећа и продаје новца од ММФ-а, био је и јуче изричит Дугалић.

Курс динара се после скока тешко враћа наниже, па је због тога централна банка то требало да спречи на време. Клизање протеклих дана, додао је, није драматично, јер смо имали и већа слабљења домаће валуте, али је проблем што је изостала сарадња централне банке и владе, и што је НБС могла да предвиди да ће бити несразмере тражње и понуде на тржишту. Проблем курса и курсних разлика постојаће, закључио је, све док у Србији буде двовалутни систем.